Karmelićanska vodica je lekoviti napitak na bazi maticnjaka uz dodatak jos dosta lekovitih biljaka. To je eliksir poput Sweden Bittera jer ima sirok spektar lekovitih dejstava.
Francuski naziv karmelićanske vodice je Eau de Melisse des Carmes Boyer a recept datira jos iz 1611. godine. Ovaj biljni eliksir nastao je u jednom francuskom manastiru i kreirale su ga casne sestre karmelićanke. U to doba maticnjak se kao plemenita, lekovita i cenjena biljka masovno uzgajao u manastirima.
Karmelićanska vodica po izvornoj recepturi osim maticnjaka sadrzi jos 13 lekovitih biljaka i 9 zacina. Izmedju ostalih, na spisku sastojaka se nalaze: andjelika, limun, ruzmarin, lavanda, majcina dusica, kamilica, zalfija, cimet, muskatni orascic, anis, korijander, klincic, sandalovina... Zahvaljujuci tolikom broju biljaka, svrstava se u veoma lekovite napitke.
Kaze se da karmelićanska vodica zimi greje a leti hladi. Oduvek se upotrebljavala za ublazavanje glavobolje, depresije, nemira, strahova, hronicnog umora, vrtoglavice, lupanja srca, zgaravice, nadimanja, reumatskih bolova, menstrualnih bolova...
Danas u Francuskoj postoje preduzeca koja se bave proizvodnjom karmelićanske vodice i na pakovanju stoji Eau de Melisse des Carmes Boyer. Posto je vrlo prijatnog mirisa upotrebljava se i kao parfem.
U lekovite svrhe pije se ujutru po jedna mala kasika eliksira razredjena u casi hladne vode ili na kocku secera.
Postoji i pojednostavljen recept za pripremu karmelićanske vodice koji gotovo svako moze pripremiti kod kuce i glasi ovako:
U 1 litar vodke ili konjaka ubacite 3 sake svezih listova maticnjaka (ukljucujuci i cvetne vrhove), naseckanu koru od dva limuna (neprskanog), 1 kasiku usitnjenog korena andjelike. Ostavite da odstoji na tamnom i hladnom mestu 10-tak dana.
Nakon toga dodajte 65 g korijandera, 12,5 g cimeta, 12,5 g muskatnog orascica, 1,5 g klincica. Ostavite na istom mestu da odstoji jos 5 dana. Nakon toga procedite, naspite u tamnu flasu i spreman je za upotrebu.
Ovako pripremljena karmelićanska vodica naravno nije toliko mocna kao originalna verzija.
Napomena: Napitak se konzumira iskljucivo u preporucenim malim dozama i nikada cist, vec uvek razblazen vodom, cajem ili secerom. U svakom slucaju nije za decu ispod 12 godina starosti.
Кармелићанску водица, на француском познатија као 'Еау де Мелиссе дес Цармес', на немачком као 'Клостерфрау Мелиссенгеист' - на свим је тим језицима, осим на нашем матерњем, добила назив и по кармелићанску реду, али и по њеном главном састојку - матичњаку (Мелисса оффициналис). Сматра се како су оригинал ове водице начиниле париске монахиње кармелићанке (или пак фратри Кармелићани, према неким ауторима) још у 17. веку.
Јасно је како до рецептуре из 17. века нисмо могли доћи, али смо зато претраживањем наишли на неколико занимљивих рецептура које би могле бити најближе оригиналу. Наравно, интернет је препун "оригинала" кармелићанску водице, јер многи тврде да су баш њихови преци дошли у посед оригиналне рецептуре, али тек ретки имају и минимум минимума доказа за своје тврдње.
На пример, велики произвођач овог препарата - л'Еау де Мелисса дес Цармес Боиер тврди како ју је први начинио лекар те да су је, темељем његове рецептуре, приправљали босоноги Кармелићани у једном француском самостану. Двјесто је година рецептура била тајна, све док није, ко зна којим путем дошла у руке породице Боиер анд Реноуард-Ларивиере - која је и данас на исти начин приправља.
У својој рецептуру, Боиер употребљавају 14 лековитих биљака и 9 зачина који им стижу са свих страна света. И у овој рецептури, наравно, предњачи матичњак, али се ту могу наћи и анђелика, мајоран, јагорчевина, рузмарин, жалфија, лаванда, пелин, приморски врисак, камилица, лимунова корица, драгушац, ђурђица, тимијан, коријандер, кора циметовца, мушкатни орашчић, каранфилић, анис, коморач сандал и срцаник (Гентиана лутеа).
Рецептура је, како се види из њеног састава, изразито сложена и не покушавајте је направити сами јер би ваш покушај могао завршиит кобно - ђурђица у свом саставу има кардиотоницни хетерозиде, гликозиде, који могу довести до застоја срца и последично смрти.
С другим вас историјским подацима нећемо замарати, али наишли смо на толико опречних података да нам се завртело у глави и помислили: Ако сами Французи нису успели распетљати клупко кармелићанску водице, ми нећемо нити покушавати. Ипак, треба рећи да се у историји кармелићанску водица користила као лек - лек за све, али ми ћемо је препоручити, везано уз њен састав - као благи дигестив и нежно средство за смирење на које би се свакако било добро поново подсетити.
Кармелићанску водица - Рецептура 1
1 литра 30% -тног алкохола
165 г осушених вршних делова матичњака у цвату
40 г лимунове непрскане корице
5 г корена анђелике
Мацерирати 2 недеље те потом додати:
65 г плода коријандера
12.5 г орашчића
12.5 г коре цимета
1.5 г каранфилића.
Мацерирати све заједно још недељу дана те потом процедити или, према већини аутора који пишу о Кармелићанској водици - дестилирати.
Кармелићанску водица - Рецептура 2
За ову се пак рецептуру на више места тврди да би могла бити најближа изворној кармелићанској рецептури. Пронашао ју је у бележници свог дједа фармацеут Баудот почетком деветнаестог века док је студирао у Паризу. Но, некако слутимо да је и ова рецептура далеко од оригинала.
1 литра доброг белог вина
1 литра ракије (лозе)
3 шаке свежих, цветајућих вршних делова матичњака
30 г коре лимуна
30 г орашчића
30 г семенки коријандера
30 г клинчића
30 г цимета
Све се помеша у великој стакленој боци широког грла, остави 24 сата уз повремено мешање те потом дестилише. Будући ретки од вас имају котлове за дестилацију - оставити ћемо овај препарат да одстоји две недеље и након тога ћете кармелићанску водицу филтрирати кроз филтер папир, улити у тамну боцу и, будући да има доста алкохола - мудро користити.