уторак, 16. јун 2020.

Organska kafa - NIŠ NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 / TEL / +381 18 42 45 096 -

Kafa i njena magičnost





Većina nas ne može da zamisli svoj dan bez kafe, ali nije oduvek bilo tako- čovečanstvo u blagodetima kafe uživa tek nešto više od 700 godina. Prvi pisani podaci o kafi pojavili su se sredinom 15. veka u Sufijskim manastirima u Jemenu, na jugu arabijskog poluostrva. Odatle je kafa osvojila ceo islamski svet, a zatim se proširila Evropom, ali ostaje nepoznato ko je i kada napravio prvu šolju popularnog napitka.

Teško je odrediti tačno vreme otkrića ove izuzetne biljke za koju sa sigurnošću možemo da kažemo da je univerzalni napitak i najpopularniji stimulans na svetu koji možete naći na bilo kojoj tački Zemljine kugle. Kafa je posle vode drugi najpopularniji napitak na svetu, a ime je dobila po oblasti u kojoj je pronađena – Kafa u Etiopiji.


Jedna od prvih legendi o kafi potiče od Homera, tačnije iz „Odiseje”. Kako bi utešila Telemaha, lepa Jelena poslužila je Odisejevog sina vinom i izvesnom tamnom tečnošću koju Homer naziva „nepenthes”. Taj čudesni crni topli napitak ublažavao je bol i uspevao da otera svaku tužnu misao… Da to možda nije bila kafa?

Pre mnogo, mnogo vekova – kako glasi još jedna priča o kafi – Indijac po imenu Baba Budan, poslom je došao na tlo današnje Saudijske Arabije. U blizini Crvenog mora prvi put je spazio biljku od čijih se plodova mogao napraviti neobičan napitak. Ljudi su ga u tom delu sveta pili još od 7. veka… Međutim, kad je zatražio da kupi biljku, domaćini su ga ljutito odbili! Kad nećete milom, onda ćete silom! Baba Budan ukrao je sedam zrna kafe i krišom ih stavio u svoj pojas. Čim je stigao kući, posadio je seme. Biljku koja je nikla niko pre toga nije video u Indiji.


Postoji nekoliko legendi o otkriću kafe, a jedna od najpopularnijih govori o pastiru Kaldiju iz Etiopije koji je živeo u 9. veku. Jednog dana Kaldi je primetio da se njegove koze ponašaju čudno- nakon što bi pojele nekoliko bobica sa neobičnog žbuna, počele bi da skaču i igraju po polju. Kaldi je i sam probao bobice i bio oduševljen energijom koju je od njih dobio. Odneo ih je u obližnji manastir, ali monasi su bili nepoverljivi i bacili su bobice u vatru. Dok su gorele, opojni miris koji su proizvodile zainteresovao je monahe koji su izvadili ispržena zrna iz vatre. Samleli su ih i pomešali sa vrućom vodom, i tako je nastala prva šolja najpopularnijeg napitka na svetu. Mnoge verzije ove priče zapisane su u „Hiljadu i jednoj noći”.

​Druga verzija o Kaldiju kaže da je Kaldijevo stado koza koje je paslo visoko u planinama bilo je neumorno i izgledalo je da se nikada ne odmara, zbog čega je siroti dečak morao da bude stalno budan. Iz tog razloga požalio se nekom kaluđeru iz obližnjeg manastira. Ovaj je prateći stado utvrdio da se koze hrane nekim crvenim bobicama sa grma kojih je bilo dosta u tom kraju. Probao je par zrna i istog trenutka je osetio ogromnu energiju. Nabrao je zrna i odneo u manastir. Starešina manastira je, shvatajući moć ove crvene bobice, naredio monasima da žvaću bobice tokom dugih noćnih molitvi kako bi ostali budni.

Kaldi sa svojim stadom
Korisne efekte kafe je spoznao već u 10. veku doktor Al Razi. Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Arapi su čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i počeli da je gaje u Indiji. Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Tu je otvorena i prva Kafana koja je služila kao uslužni objekat u kome se pripremala i služila kafa, a vremenom je postala osobitost socijalne kulture. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se proširila Evropom. Godine 1645. je otvorena prva kafana u Italiji.

U engleskoj je prava kafana otvorena 1650 u Oksfordu. Do 1675. otvoreno je više od 3000 kafana u Engleskoj. U Parizu je prvu kafanu otvorio Jermenin Paskal. Kafa je ubrzo postala popularnija od vina u Francuskoj i čaja u Engleskoj. U Beču, prva prodavnica koja je prodavala kafu je otvorena 1683. godine, kada je Srbin Franjo Đura Kolčić, posle propasti turske vojske u Veličkom bečkom ratu jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje je zaostalo u zaplenjenoj turskoj komori. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka, pa je po ugledu na građane najmoćnije države tadašnjeg sveta, sva srednja Evropa počela da pije kafu.

U više od 45 zemalja širom sveta kafa se komercijalno uzgaja. Danas, sedam lationoameričkih država daje oko 85 svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trećinu svetske kafe. Industrija kafe u Brazilu zapošljava više od 5 miliona ljudi te zemlje. Većina njih zaposlena je na poslovima kultivisanja i branja više od 3 milijarde zasada biljaka kafe. U ogromnoj svetskoj industriji koja se bavi proizvodnjom kafe zaposleno je oko 20 miliona ljudi, a kafa je postala drugi najvažniji artikal u svetskoj trgovini – posle nafte.

Poreklo kafe je vezano i za Etiopiju i narod Oromo koji je nastanjivao te krajeve. Biljka kafe je sastavni deo njihovih religijskih verovanja po kojima je prva biljka nastala od suza bogova i ima magično dejstvo. Zbog toga se na grobove preminulih čarobnjaka uvek sadio žbun kafe. Legenda govori o Omaru, svešteniku koji je imao sposobnost da molitvom leči ljude. On je jednom prilikom bio prognan u pustinju, gde je živeo u pećini i bio na ivici gladi, sve dok nije probao da jede bobice žbunja koje je raslo oko pećine. Pošto su bile gorke, probao je da ih ispeče, ali su pocrnele i stvrdnule se. Nakon toga ih je skuvao u vrućoj vodi i dobio crni napitak koji mu je povratio energiju i omogućio mu da preživi danima bez ičega sem kafe koju je upravo otkrio. Zahvaljujući otkriću čudesnog, lekovitog napitka koji vraća snagu, Omar je pozvan da se vrati kući i proglašen za sveca.

​Muslimani imaju sopstvenu verziju o poreklu kafe, ništa manje živopisnu. Ona nas vraća na kraj VI ili na početak VII veka kada Alah posredstvom svog Arhanđela Gavrila pokloni Muhamedu, s ciljem da ga izleči i da mu podari snagu da stvori Islam, jednu biljku iz svog nebeskog voćnjaka. Muhamed od nje stvori napitak, crn kao kamen Kaba u Meki i nazva ga gohwati što znači „eliksir”. I to kakav eliksir! Njime se Muhamed hvalio da može da zadovolji 40 žena iz svog harema i da može da izbaci iz sedla isto toliko konjanika. Na povratku, Arhanđel Gavrilo baci iznad jedne usamljene doline jedno zrno kafe koje je zaboravio u svom džepu. Zrno je raslo, pustilo koren i tako nastade stablo kafovca.
Turci su neosporno učinili mnogo na uvođenju kafe kao napitka. Zbog zabrane uživanja u alkoholu oni proglašavaju kafu za „vino Islama”. Tako se verovalo da pijenje ovog napitka obezbeđuje muslimanu ushićenje pre nego što uđe u raj (onaj ko umre s kafom u želucu ne izlaže se opasnosti ognjenog pakla, jer kafa pobuđuje dobrotu i podstiče uspeh pobožnih).


Kafa u Evropi

Veruje se da je prvi evropski kafedžija bio Georg Kolčicki (1640–1694), Ukrajinac poljskog porekla i pravoslavne vere. Njegov život liči na pustolovni roman. Rođen je u ukrajinskom gradu Samboru, bio je trgovac, špijun, diplomata i vojnik. U mladosti je naučio turski, pa se obreo u Beogradu kao prevodilac u srpskom ogranku Austrijske orijentalne kompanije. I sam kafopija, u Beču je krajem 1683. godine, nedaleko od Katedrale svetog Stefana, otvorio prvu kafanu, tačnije – kafe, mesto gde se mogla piti prava turska kafa.

​Turci su stigli do kapija Beča, a turska kafa je osvojila Beč. Istini za volju, da bi udovoljio ukusu Bečlija, Kolčicki je u tursku kafu dodavao med i mleko. Njegova čuvena kafana nosila je naziv „Hof zur Blauen Flasche” („Kuća ispod plave boce”). Lukavi Kolčicki je, inače, za vreme turske opsade Beča uspeo da se kao špijun izvuče i prođe tursku stražu. Bio je obučen u tursku odeću i sa svojim vernim slugom, izvesnim Mihajlovićem (!), pevao stare pesme!
Kupite organsku 100% čistu kafu u prodavnici NATURA Kutak u Nišu i podsetite se na detinjstvo kada je deci rastao rep ako piju kafu. 

петак, 12. јун 2020.

VEČERNEE tablete - NIŠ NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 / TEL / +381 18 42 45 096 -

VEČERNEE – za miran i opušten san



VEČERNEE dražeje, je dodatak ishrani na bazi biološki aktivnih sastojaka valerijane i hmelja koji doprinose mirnom i opuštajućem snu, kao i smanjenju nervoze, napetosti i uznemirenosti.

60 dražeja
Aktivni sastojci (1 dražeja): Sprašeni koren valerijane (Valeriana officinalis) 36 mg, sprašeni cvet hmelja (Humulus lupulus) 6 mg.
Ostali sastojci: Laktoza, saharoza, stabilizator: magnezijum-hidrogenkarbonat, sredstva protiv zgrudnjavanja: kalcijum-stearat, talk; melasa, ulje nane, boje: tatrazin, brilijant plava FCF, suncokretovo ulje, sredstva za glaziranje: pcelinji vosak.
Način upotrebe: Odrasli i deca starija od 14 godina: 1-2 dražeje tri puta dnevno uz obrok.
Napomena: Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu ishranu. Proizvod nije namenjen osobama mlađim od 14 godina, trudnicama i dojiljama. Proizvod može da utiče na sposobnost upravljanja mašinama i vozilima. Upotreba sa alkoholnim pićima i sedativima se ne preporučuje.
Zemlja porekla: Rusija

Sastojci VEČERNEE dražeja doprinose u slučajevima stresa, napetosti, poremećaja sna i anksioznosti.

Valerijana blago deluje na centralni nervni sistem, smanjuje razdražljivost i reguliše srčanu aktivnost.

Hmelj ima sedativna, diuretička, antikonvulzivna, analgetska i antibakterijska svojstva.

Ulje nane ima sedativno, smirujuće, blago antispazmodično delovanje.

U neizmenjenom obliku preparat se proizvodi od 1992.  godine i prema podacima Ministarstva zdravlja Ruske Federacije, ulazi u 5 najboljih i bezopasnih sredstava za spavanje