NATURA KUTAK: Šafran Niš NATURA KUTAK Niš. BILJNA APOTEKA NIŠ - -- SUPER HRANA NIŠ - - - tel. +381641137793 - -- "NATURA KUTAK" - - - ul. OBILIĆEV VENAC br. 20, Niš --- tel. +381665323446 - - - NAJVEĆI IZBOR ORGANSKIH PROIZVODA U SRBIJI---

Šafran

Poznato je da Šafran deluje preventivno na kancer, a izuzetno je efikasan kod ateroskleroze te u saniranju depresivnog stanja. Odličan je citotoksik i antigenotoksik, antiinflamatorik, afrodizijak, karminativ, stimulant, ekspektorans i sedativ.

Primena šafrana

Kroz dugu istoriju postajanja koristio se kao lek u lečenju sledećih bolesti: kod poremećaja rada srca (aritmija), a poznato je da smanuje rizik od srčanog udara. Zahvaljujući velikom prisustvu riboflavina i vitamina B2, stvara nova crvena krvna zrnca. Efikasan je i u borbi protiv oboljenja bubrega, a poboljšava apetit i odlično reguliše varenje. Šafran je čak i blago sedativno sredstvo koje eliminiše stres, depresiju i melanholiju. Kada se ekstrakt ove biljke koristi u kombinaciji sa vodenom parom, postaje izuzetno efikasna terapija protiv migrene,

Ruska apoteka Niš ----

BILJNA APOTEKA NIŠ -

-- SUPER HRANA NIŠ - -

- tel. +381641137793 -

-- "NATURA KUTAK" -

- - ul. OBILIĆEV VENAC br. 20, Niš --- tel. +381665323446 - -

- NAJVEĆI IZBOR ORGANSKIH PROIZVODA U SRBIJI---

Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :

NATURA KUTAK

NIŠ

Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20

Delovanje šafrana
Poznato je da Šafran deluje preventivno na kancer, a izuzetno je efikasan kod ateroskleroze te u saniranju depresivnog stanja. Odličan je citotoksik i antigenotoksik, antiinflamatorik, afrodizijak, karminativ, stimulant, ekspektorans i sedativ.

Primena šafrana
Kroz dugu istoriju postajanja koristio se kao lek u lečenju sledećih bolesti: kod poremećaja rada srca (aritmija), a poznato je da smanuje rizik od srčanog udara. Zahvaljujući velikom prisustvu riboflavina i vitamina B2, stvara nova crvena krvna zrnca. Efikasan je i u borbi protiv oboljenja bubrega, a poboljšava apetit i odlično reguliše varenje. Šafran je čak i blago sedativno sredstvo koje eliminiše stres, depresiju i melanholiju. Kada se ekstrakt ove biljke koristi u kombinaciji sa vodenom parom, postaje izuzetno efikasna terapija protiv migrene, glavobolje te vrtoglavice. Takođe se koristi i u kulinarstvu te ga nazivaju i „kraljem začina“ jer njegova specifična aroma određuje pikatnost mnogih tradicionalnih jela u svetu. Šafran se često koristi kao začin u pripremi mnogih specijaliteta: italijanskog rižota, francuske riblje čorbe, slatkih sosova koji se pripremaju u Indiji, jela od jagnjetine i piletine.

Šafran zovu "začin nad začinima" i to ne bez razloga - kažu da leči preko 90 bolesti! Tajna ove lekovite, moćne biljke nije bila nepoznanicama ni drevnim narodima, njena upotreba seže 5.000 godine nazad u prošlost, a oko šafrana raspreda se niz zanimljviih legendi.

Veruje se da je u svoje okrepljujuće kupke Kleopatra stavljala upravo šafran, a da je Aleksandar Veliki njime isceljivao svoje rane. Spominje se čak i u Starom zavetu, a u srednjem veku već je bio toliko popularan i dragocen da su španski zakoni predviđali smrtnu kaznu za krijumčarenje šafrana.

Specijaliteti začinjeni šafranom bili su pokazatelj da se radi o veoma uglednoj i bogatoj porodici, a možemo reći da je slično i danas - jer i dalje je ovaj začin papreno skup. Za kilogram treba izdvojiti od 2.000 dolara, pa čak i do deset puta više, a ova cena nije običan hir... Naime, da bi se dobio kilogram šafrana potrebno je više od 150.000 cvetova, verovali ili ne, a bere se isključivo ručno i to striktnom periodu od jedne do tri nedelje godišnje.

Lekovita dejstva šafrana poznata su odvajkada i u tradicionalnoj medicini, a iznad svega je sjajan izvor minerala i vitamina koji su ključni za opšte stanje organizma, jačaju imunitet i daju nam vitalnost i elan.

Poznato je i da šafran može da posluži kao jedna vrsta antidepresiva, te da smanji prve simptome anksioznosti i podigne raspoloženje. Čak i sam miris ima blago sedativno dejstvo, pa se koristi obilato i u aromaterapiji. Tu nije kraj blagotvornim svojstvima "crvenog zlata" - koristi se i kod problema sa aritmijom, bubrezima, aritmijom, grčevima, bolovima u stomaku... Dobro utiče i na vid i cirkulaciju, reguliše visok krvni pritisak, holesterol i anemiju, ublažava simptome menstrualnog ciklusa, a pomaže i u lečenju ateroskleroze, astme i artritisa.

Zanimljivo je da se ipak šafran najradije koristi kada je reč o narodnoj medicini za mršavljenje, kontrolu apetita i poboljšanje varenja, gde daje impresivne rezultate. Konzumiranje ovog začina sa "aromom luksuza" može da vam pomogne da sprečite kompulsivno prejedanje ili nekontrolisano grickanje između obroka, a upravo je to često glavni uzrok nagomilanih kilograma. U prilog ovoj teoriji ide i istraživanje obavljeno u Francuskoj 2010. godine na 60 žena, kada je utvrđeno da je grupa žena koja je tokom osam nedelja studije koristila šafran u ishrani daleko manje jela od grupe onih koja to nije činila.

Kada se koristi kao lek, šafran utiče na naše raspoloženje, poboljšava osećaj zadovoljstva, pokreće entuzijazam, podiže energiju i čini da se osećamo srećnijim. Takođe, može pomoći u ublažavanju simptoma anksioznosti i depresije, smanjiti stres, povećati koncentraciju i poboljšati kvalitet sna.

Šafran je poznat i po svojim antioksidativnim svojstvima, što znači da pomaže u sprečavanju oksidativnog stresa u telu, koji je uzrok nastanka ozbiljnih bolesti.

Osim toga, šafran je bogat vitaminima i mineralima, uključujući vitamin C, magnezijum, gvožđe, fosfor i kalijum, koji mogu pomoći u održavanju zdravog imunološkog sistema i opšteg zdravlja.

Ukratko, biljka šafran pomaže u poboljšanju raspoloženja, smanjenju stresa i anksioznosti, povećanju energije i koncentracije, kao i poboljšanju kvaliteta sna.

Šafran je najskuplji začin na svetu. Dobija se od cvetova krokusa koji cveta samo dve nedelje u godini. Da bi se dobio jedan gram začina, potrebno je nekoliko stotina cvetova, od kojih svaki cvet ima tri zlatno narandžasta žiga i samo se oni koriste kao začin. Šafran potiče iz Grčke, odnosno Male Azije, a kao začin uzgaja se od davnina. Bio je poznat još u Solomonovo vreme, 960 godina pre n.e. Feničani su ga posebno cenili. U prvom veku nove ere Arapi su ga preneli u Španiju, odakle se proširio u Englesku i ostale evropske zemlje. Danas se šafran uzgaja u većini mediteranskih zemalja, ali i u Kini. Mala količina šafrana daje svakom jelu divan ukus, boju i aromu, kao na primer, jelima od testenine i pirinča, supama, sosovima, piletini, mesu i ribi.
Šafran nema nikakvih aditiva i daje i kafi i čaju divan ukus. Čuvati na hladnom, tamnom i suvom mestu.