KRUŠINA KORA
pomaže kod nadimanja, pritiska i bola u crevima, hronične opstipacije. Pospešuje rad jetre, protok žuči i sprečava stvaranje žučnih kamenčića. Deluje i kod slabog pamćenja, pritiska u glavi, bolova u očima zbog oslabljenog vida...
KRUŠINA – (lat. Frangula alnus) je lekovita biljka iz porodice Rhamnaceae.
Sinonimi su: frangula, obična trušljika, krkovina, pasjakovina, pasja leska, pasje grožđe, smrdljika, itd.
Opis: Listopadni žbun ili nisko drvo sa glatkom, tamnom korom sa izraženim beličastim lenticelama. Mlade grančice su crvenkastosmeđe. Listovi su eliptični, celi, sa zašiljenim ili zaobljenim vrhom, celog oboda, peraste nervature. Cvetovi su pojedinačni ili ih je nekoliko u pazuhu listova, sitni su i beličastozeleni. Plod je loptasta, ljubičastocrna koštunica. Raste u vlažnim šumama oko vodenih tokova u Evropi, Maloj Aziji, Kavkazu, Sibiru i Kini.
Kao lekoviti deo biljke koristi se: Sušena, stabilizovana ili godinu dana odležala kora (Frangulae cortex)
Hemijski sastav: Kora krušine sadrži 4-8% antrahinonskih glikozida (frangulin A i B i glukofrangulin A i B), flavonoide (više od 7%), tanine i peptidne alkaloide.
Upotreba: Olakšava pražnjenje creva i koristi se kod zatvora
Ograničenja u upotrebi: Ne preporučuje se duža upotreba kao ni upotreba tokom trudnoće i dojenja
Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima: kontraindikovana je upotreba kod ileusa
Način pripreme i upotrebe čaja: Kafenu kašičicu čaja preliti šoljom (200ml) hladne vode, zagrejati i sasvim malo prokuvati. Sud poklopiti i ostaviti da se čaj ohladi, a zatim procediti. Piti šolju čaja uveče pred spavanje, a po potrebi i ujutru pre jela.
Za prikupljanje kore ne koriste se samo samonikle biljke, već se ona može i planski uzgajati. Nema posebnih zahteva prema uslovima sredine, osim vlažnog i bogatog zemljišta. Najbolji tereni za uzgoj krušine su neobradive površine, najbolje na rečnim ostrvima. Plantaže krušine liče na voćnjake. Razmnožava se ožiljenim izdancima i reznicama.
Krušina se može gajiti i kao baštenska biljka. Upotrebljava se kao neformalna živa ograda, mada dobro podnosi i orezivanje, pa se može i oblikovati. Najbolji kultivar za tu svrhu je Tallhedge (Rhamnus frangula ‘Columnaris’).
Gde raste krušina?
Krušina (Frangula alnus) je žbun ili nisko listopadno drvo. Kod nas je domaća vrsta. Najveći značaj ima kao lekovita samonikla biljka. Sreće se još i sa domaćim nazivima: obična trušljika, pasdren, krkovina, pasja leska, smrdljika.
Areal krušine je veoma veliki. Prostire se od Portugala na zapadu, širom Evrope i preko zapadne Azije sve do Kine, od zapadnog Sibira na severu do Male Azije na jugu. Dopire do nadmorske visine od 2000 m.
U Ameriku je unesena u 19. veku kao ukrasna biljka ali se, u nedostatku prirodnih neprijatelja proširila i postala invazivna vrsta.
Kod nas se veće skupine sreću u nizijskim šumama pored Dunava i drugih reka, a najviše ih ima po rečnim ostrvima.
Krušina raste kao drvo, visine do 6 m. Koren biljke je jako razgranat. Raste u dubinu i do 6 m. Masa korena se nalazi u površinskom sloju zemljišta, jer raste na terenima sa visokim nivoom podzemne vode. Kora mladih biljaka je glatka i sjajna, sivo mrke do skoro crne boje, posuta horizontalnim, gotovo belim lenticelama.
Mlade grančice su sivo smeđe, retko dlakave i posute lenticelama. Pupoljci su goli i bez ljuspi. Listovi su obrnuto jajasti, celog oboda, dugi do 7 cm, a široki oko 4 cm. Sa lica su tamnozeleni i sjajni, sa naličja svetliji. Na grančicama su raspoređeni naizmenično, na kratkim drškama.
Cvetovi su sitni, neugledni, zelenkasto bele boje. Stoje po 2−10 zajedno na dugim peteljkama. Cveta krajem proleća i početkom leta. Plodovi su mesnate koštunice prečnika oko 8 mm. U početku su zelene, zatim crvene, a zrele bobice u septembru−oktobru dobijaju ljubičasto crnu boju. Sazrevaju sukcesivno, tako da se krajem leta mogu zajedno naći plodovi različitih boja i stepena zrelosti. U plodu se nalaze 2−3 trouglaste, žućkaste semenke.
Koji deo krušine se koristi kao lekovito sredstvo?
U lekovite svrhe koristi se samo tamnosiva kora, prepoznatljiva po belim poprečnim linijama. Guli se krajem zime i početkom proleća, dok drvo još ne olista. Prvo se seče na tanke dugačke trake, a potom suši u hladu na promaji.
Sveža kora ne sme da se koristi jer dovodi do povraćanja i dijareja praćenih grčevima. Od delotvornih sastojaka, sadrži tanin, slobodne emodine, izoemodine, hrizofansku kiselinu, derivate antrakinona, gorke materije, šećer, masti.
Kora pomaže kod nadimanja, pritiska i bola u crevima, hronične opstipacije. Pospešuje rad jetre, protok žuči i sprečava stvaranje žučnih kamenčića. Deluje i kod slabog pamćenja, pritiska u glavi, bolova u očima zbog oslabljenog vida
Kora krušine (Cortex Frangulae)
Krušina je medonosna vrsta. Daje pčelama i nektar i polenov prah. Tokom zime predstavlja značajan izvor hrane glodarima i pticama.
Krušina se koristi i za dobijanje slikarskog materijala − nekih boja, kao i kvalitetnog drvenog uglja za crtanje. Takođe se koristi i za dobijanje drvenih klinova i furnira.
Koja svojstva i kakvo dejstvo ima krušina?
Kora krušina stimuliše motornu aktivnost creva, i pomaže u lečenju zatvora, nadutosti, kao i pritiska i bola u crevima. Podstiče rad probavnog trakta pa se upotrebljava kao laksans jer blago pročišćava creva.
Tanini u krušini imaju adstrigentno dejstvo (stežu površinu kože i sluzokože) pa se ova lekovita biljka široko primenjuje za lečenje hemoroida.
Porod toga, krušina kora blagotvorno utiče na zdravlje žučne kese i funkciju jetre, a takodje sprečava stvaranje kamena u žuči.
Kora ove lekovite biljke može da ublaži bol u predelu srca, koji nastaje zbog nagomilavanja vazduha u želucu ili crevima, a zahvaljujući svojim diuretičkiin svojstvima, efikasno pročišćava krv. Kora ovog listopadnog drveta koristi se i za lečenje ciroze, žutice i hepatitisa. Takođe, krušina u narodnoj medicini ima i spoljnu upotrebu jer ublažava svrab i pomaže u uklanjanju bradavica.
Ova lekovita kora sadrži antrakinon organsko jedinjenje koje ima antikancerogeno dejstvo.Vrlo uspešno eliminiše mokraćnu kiselinu, koja izaziva bol u koštano-zglobnom sistemu a čaj od kore krušine ublažava reumatski bol.
Pored toga, čisti organizam od toksina koji uzrokuju glavobolju, vrtoglavicu i šum u ušima, pa je stoga idealna za detoksikaciju.Kao prirodni lek koristi se od davnina kao sredstvo protiv glista.
Od krušine se pripremaju čajevi i za bolove u predelu srca nastalih zbog nagomilavanja vazduha u želucu ili crevima, kod grčeva u žučnoj kesi, hroničnog zatvora, hemoroida, ali i kod izostanka menstruacije. Čajevi ne treba da se koriste duže od jedne do dve nedelje.
Čaj od kore krušine
Latinski naziv i familija : Rhamnus frangula L. (Rhamnaceae)
Opis : Listopadni žbun ili nisko drvo sa glatkom, tamnom korom sa izraženim beličastim lenticelama. Mlade grančice su crvenkastosmeđe. Listovi su eliptični, celi, sa zašiljenim ili zaobljenim vrhom, celog oboda, peraste nervature. Cvetovi su pojedinačni ili ih je nekoliko u pazuhu listova, sitni su i beličastozeleni. Plod je loptasta, ljubičastocrna koštunica. Raste u vlažnim šumama oko vodenih tokova u Evropi, Maloj Aziji, Kavkazu, Sdibiru i Kini.
Kao lekoviti deo biljke koristi se : Sušena, stabilizovana ili godinu dana odležala kora (Frangulae cortex)
Hemijski sastav : Kora krušine sadrži 4-8% antrahinonskih glikozida (frangulin A i B i glukofrangulin A i B), flavonoide (više od 7%), tanine i peptidne alkaloide.
Upotreba : Olakšava pražnjenje creva i koristi se kod zatvora
Ograničenja u upotrebi : Ne preporučuje se duža upotreba kao ni upotreba tokom trudnoće i dojenja
Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima : Kontraindikovana je upotreba kod ileusa
Način pripreme i upotrebe čaja : Kafenu kašičicu čaja preliti šoljom (200ml) hladne vode, zagrejati i sasvim malo prokuvati. Sud poklopiti i ostaviti da se čaj ohladi, a zatim procediti. Piti šolju čaja uveče pred spavanje, a po potrebi i ujutru pre jela.
Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete
Ovde
NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa)
Нема коментара:
Постави коментар