Svaka tečnost i svaki rastvor mogu biti kiseli ili bazni. Tu se podrazumevaju, doslovce, sve tečnosti, od telesnih tečnosti, preko pića( pivo, kafa), do morske vode. Kiselost ili baznost se posmatraju ili izražavaju preko pH - potencijala vodonika (potential of Hydrogen). Vrednosti pH izražavaju se od 0 do 14, pri cemu je 0 najkiselije a 14 najbaznije. Želudačna kiselina ima pH 1, vino 3,5, obična voda je neutralan pH- 7, venska krv je 7,35, aretrijska 7,40, prasak za pecivo ima pH oko 12. Idealna vrednost pH za ljudsko telo je blago bazna, u granicama od 7,35-7,45.
Održavanje ravnoteže kiselosti i baznosti u našem telu znači regulisanje koncentracije vodonikovih jona u našim telesnim tečnostima. Kiselina je supstanca koja ima molekul ili jon koji nosi vodonikov atom i predaje ga u rastvor. Baza je supstanca koja ima molekul ili jon koji se vezuje za vodonikov jon i tako ga uklanja iz rastvora.
Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :
NATURA KUTAK
NIŠ
Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20
Savetovalište!
Proizvode možete poručiti i pozivom na brojeve ili putem aplikacije Viber
NATURA
☎️+381184245096
JELENA TASIĆ
☎️+381641137793
SALE
☎️+381665323446
Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete
Ovde
NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa)
Hrana koju svakodnevno konzumiramo utiče na kiselu ili baznu reakciju u našem telu. Vazno je imati na umu kakav učinak hrana ima na naše telo, a ne da li je ona kisela ili bazna sama za sebe, ili nama ima kiseli ukus. Hrana koja ima kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineći sredinu našeg tela kiselom, hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom.
Zabluda je da hrana, koja ima kiseo ukus, ostavlja kiseo učinak na naše telo. To nije tačno, a najpoznatiji primer je limun. On je jako kiseo, ali ima bazno dejstvo na naše telo jer posle varenja iza njega ostaju minerali koji odnose vodonikove jone iz tela, i na taj nacin doprinosi stvaranju bazne sredine u organizmu.
Kiselo i bazno su suprotnosti i jedno nije nužno bolje od drugog. Najzastupljenija hrana koja ostavlja kiseli efekat je “junk” hrana i hrana bogata životinjskim proteinima. Bazni efekat ostavljaju spanać, soja, šargarepa, suvo grožđe, limun, pomnorandža, mandarina. Kad se pogleda ova kratka lista, lako se da videti da ljudi pretežno jedu hranu koja ostavlja kiseli efekat na naše telo. Nažalost, konzumiranje "kisele" hrane u velikim količinama izaziva dosta zdravstvenih problema. Preterano kisela sredina u organizmu je osnova i uzrok širokog spektra bolesti od kojih čovek oboleva. Npr, kisela sredina uništava kosti, jer telo mora da uzima minerale iz kostiju ne bi li sprecilo da pH krvi postane kisela.
Posebno je važno održavati ispravan pH u našem telu, održavati ravnotežu kiselog i baznog konstantnom. Odnos, najpribližniji idealnom, bi bio 4 dela "bazne" hrane i jedan deo "kisele" hrane, na primer, za one koji vežbaju. Vežbanje, fitnes i slicne aktivnosti, samo po sebi stvaraju kiselu sredinu u telu. Za one koji ne vežbaju, već žive uobičajno, povoljan odnos za unos hrane bi bio 2 dela bazno : 1deo kiselo. Kiseli pH se najčešće javlja zbog "kisele" ishrane, a tome dodatno potpomažu emotivni stresovi i izloženost raznovrsnim toksinima.
Posledice kiselog pH i kisele ravnoteže su: smanjena sposobnost tela da apsorbuje minerale i ostale hranljive činioce, smanjena proizvodnja energije na ćelijskom nivou, smanjena sposobnost za obnavljanje ćelija, smanjena sposobnost tela za detoksikaciju od teških metala, a to sve vodi ka kasnijem, neminovnom bržem ili sporijem propadanju imuno sistema.
Da se podsetimo: ako je neka hrana kisela, to ne znači da takav efekat ostavlja na naše telo. Sledece tabele, pregledi i klasifikacije su za one koji žele da regulišu svoj telesni pH. Od 0 do 7 je kiselo, od 7 do 14 je bazno, a pH 7 je neutralno. "Kiselo" telo je ‘’magnet’’ za bolesti. Ono što jedete i pijete će uticati kakav će biti Vaš telesni pH. Najvažnija je ravnoteža ili ‘’zlatna’’ sredina.
Povrće sa baznim efektom
Kupus, brokoli, plavi patlidžan, šargarepa, celer, krastavac, zelena salata, zeleni pasulj, zeleni grašak, beli luk, crni luk, pečurke, rotkvice, biber, pšenična trava, lubenica, spanać, bundeva, krompir, paradajz, karfiol, paškanat, cvekla...
Voće sa baznim efektom
Limun, jabuka, jagoda, malina, kupina, ribizla, kajsija, kokos, suve smokve, grožđe, grejpfrut, pomorandža, mandarina, banana, kruška, breskva, suvo grožđe, zeleni limun, tropsko voće, avokado, višnje, ananas...
Namirnice i piće sa baznim efektom
Sokovi od voća i povrća (imati na umu da sok nije isto što i samo voće ili povrće), mineralne vode, probiotske kulture, melasa, granule lecitina, ljute papričice, cimet, kari, đumbir, senf, morska so, jabukovo sirće, začinsko bilje.
Minerali sa baznim pH su: kalcijum pH 12, magnezijum pH 9, natrijum pH 14, kalijum pH 14, cezijum pH 14.
"Kiselo" povrće, voće i žitarice
Tikvica, maslina, kukuruz, sočivo (leće), borovnica, brusnica, svo konzervirano i glazirano voće, šljive i suve šljive (ostavljaju bazni ostatak ali imaju kiseli efekat na telo), svi pasulji osim zelenog, sve vrste pirinča, ječam, kukuruzni skrob, raž, pšenica, ovas...
"Kisele" namirnice
Belo pšenično brašno i bilo šta spravljeno od istog, hleb, sojino mleko, bademovo mleko, pirinčano mleko, puter, sir, procesirani sir, sladoled, orasi, kikiriki, puter od istog, pa zatim "kiseli" životinjski proteini iz slanine, govedine, junetine, svinjetine, ribe (losos, sardine, šaran, tuna, bakalar, štuka), ćuretine, školjki, jastoga, zečetine, srnetine, kobasica, organskog mesa, potom ulja (suncokretovo, kukuruzno, laneno, maslinovo, susamovo, avokado ulje, ulje od safranike), mast, šećer (bilo koji).
"Kisela" pića i ostalo
Pivo (pH2,5), vino, žestoka pića, kafa (pH4), kakao, raznorazna bezalkoholna gazirana i negazirana pića (koka kola - pH2), svi lekovi, sintetičke psihodelicne droge, pesticidi, herbicidi, duvan...
Posmatrano sa tačke pH vrednosti tabela bi otprilike ovako izgledala (od baznih ka kiselim):
pH 9,0 - limun, lubenica
pH 8,5 - dinje, grozđe, peršun, kivi, kruške, ananas, suvo grozđe, sokovi od povrća i voća, sušene smokve, sušene urme, papričice, mango, papaja, maline, mandarine, crni luk
pH 8,0 - sveze urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, šargarepe, celer, beli luk, avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanać, brokoli
pH 7,5 - kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, djumbir, krompir, jagode, masline
pH 7,2-7,3 - bademi, domaci krastavčići, artičoka, trešnja, krastavci, domaći med, pečurke, zrele i sveže masline, rotkvice, seme susama, paradajz, maslinovo ulje, razni začini, kafa u zrnu, kokosovo i laneno ulje
pH 5,0 - veštački zasladjivači
pH 5,5 - govedina, gazirana pića, belo bršsno, lekovi, svinjetina, jagnjetina, testa i kolaci od belog brašna, pržena hrana, svi sećeri, pivo, cigarette (fabricke), ćuretina, kvasac, rafinisana so, obična i jodirana, beli pirinač, ulje od pamuka, sirće (sva osim jabukovog)
pH 6,0 - riba, voćni sokovi sa sećerom, cigarette (od svezeg duvana), kiseli krastavčići
melasa, hleb od ovsa, raža, ječma, pirinča, kazein (protein mleka), rafinisane zitarice (tipa corn flakes), školjke, vino, mast, palmino ulje, zaslađeni jogurt, kikiriki, brusnice, kakao
pH 6,5 - sir, kečap, majonez, integralni pirinač, kokice, kukuruzni hleb, kafa, kozije mleko, sojino mleko, sojin sir, kravlje mleko, guščetina, školjke, ćuretina, bademovo i susamovo ulje, pačetina, suncokretovo i grozđano ulje
pH 6,7-6,8 šljive, suve šljive, kokos, kozije mleko (homogenizovano), kravlje homogenizovano i vecina proizvoda od istog, senf, pistaći, razni pasulji, pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila, alkohol...
Kako bi neutralisali jednu čašu koka kole koja ima pH 2, potrebno je 32 čaše vode koja ima pH 10.
Održavanje pH ravnoteže vrlo je važno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Stanje disbalansa može imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Uravnotežena pH okolina organizmu omogućava da se bori protiv različitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti, češći i ozbiljniji oblik disbalansa, organizam dovodi u ozbiljno stanje te narušava sve njegove sisteme. Organizam, kada se nađe u stanju acidoze, u svrhu neutralizovanja prevelikih kolicina kiseline, koristi alkalne rezerve dovodeći se pri tome u stanje slabosti.
Koncept pH ravnoteže kao uzroka bolesti nije nov. Još 1933. doktor William Howard Hay objavljeju knjigu A New Health Era u kojoj objašnjava kako su sve bolesti rezultat autointoksikacije (samotrovanja) uzrokovane akumulacijom kiselina u organizmu.
Šta je to pH?
pH je mera aciditeta (kiselosti) illi alkaliteta (baznosti) rastvora. Meri se u skali od 0 do 14, gde pH 7 označava neutralni rastvor (voda), pH vrednosti ispod 7 označavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora.
Voda je najprisutniji sastojak ljudskog tela, ona sačinjava 70 % organizma, pa nije ni čudno da je pH ravnoteža organizma uspostavljena kada se pH vrednost kreće u rasponu od 6 – 7,5.
pH ravnoteža ustvari predstavlja ravnotežu pozitivno nalektrisanih jona (kisele baze) i negativno nalektrisanih jona (bazne). Telo se stalno bori kako bi održalo ovu ravnotežu, kada je ona narušena javljaju se razni zdravstveni problemi.
Uzroci i posledice acidoze
Najčešci uzrok acidoze danas je neadekvatna ishrana. Sve više ljudi koristi zapadnjački tip ishrane koja uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, zatim namirnice bogate belim brašnom i šećerom, velike količine gaziranih slatkih pića,brze hrane, industrijski prerađene hrane, a male količine svežeg povrća. Sve navedene namirnice, koje se u ovom tipu ishrane konzumiraju u većim količinama, razgradnjom daju produkte koji zakiseljavaju organizam. Nasuprot tome, povrće i voće, koji su u ovoj prehrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, razgradnjom daju produkte koji povećavaju alkalne rezerve organizma.
Narušavanju pH ravnoteže organizma uveliko donose i neki, u svakodnevnom životu sve prisutniji, lekovi, veštački zasladivači i konzervansi.
Na razvoj ili sprečavanje mnogih bolesti koje mogi zadesiti naš organizam, možemo sami uticati. Potrebno je samo promeniti loše navike u ishrani i životne navike.
U stanju acidoze, organizam “posuđuje” minerale: kalcijum, kalijum, magnezijum – iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselinu i uklonio je iz organizma. S druge strane, ukoliko se višak kiseline ne uklanja iz organizma dolazi do autointoksikacije organizma.
Acidoza može uzrokovati:
kardiovaskularna oštecenja, uključujući konstrikciju (sužavanje) krvnih sudova i redukciju kiseonika
povećanje telesne mase, debljanje i dijabetes
probleme sa bešikom i bubrezima
slabljenje imunološkog sistema
nakupljanje slobodnih radikala
prerano starenje
osteoporozu
zapaljenje zglobova i mišica
hronični umor
Istraživanja
Nedavno sprovedena sedmogodišnja studija na 9000 žena pokazala je da su one žene koje su imale hroničnu acidozu bile mnogo rizičnije na razvoj osteoporoze u odnosu na žene koje su imale normalne pH vrednosti.
Naučnici koji su sproveli ovu studiju smatraju da je prevalencija frakture kuka medu srednjevječnim ženama rezultat acidoze uzrokovane ishranom bogatom proteinima životinjskog porekla i siromašnom povrćem.
Organizam je sposoban da pravilno asimilira minerale i nutrijente samo ukoliko je njegov pH uravnotežen. Stoga Vam se može desiti da se organizam, bez obzira što unosite sve potrebne nutrijente i imate pravilno izbalansiranu ishranu, ponaša kao da je u stanju deficita. Ukoliko ne dobijate željene rezultate od svoje pravilno izbalansirane i nutrijentima bogate ishrane, ili od korišcenja suplemenata u ishrani, pokušajte da se testirate na acidozu.
Kako se testirati na acidozu?
Sami kod kuće možete da napravite jednostavan test kako bi uvrdili da li je pH vrednost vašeg organizma uravnotežena.
Koristeci pH papirice, proverite pH Vaše mokraće i pljuvačke. Ukoliko se pH vrednost mokraće ujutro kreće u rasponu od 6-6,5, a uveče od 6,5-7, Vaše telo funkcioniše unutar zdravog nivoa. Ukoliko se pH Vaše pljuvačke tokom čitavog dana zadržava u vrednostima izmedu 6,5 – 7,5, Vaše telo takode funkcionše unutar zdravog nivoa. Najbolje vreme za testiranje pH vrednosti je sat pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno.
pH urina pokazuje koliko dobro Vaš organizam asimilira minerale, posebno kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Oni su tzv. kiselinski puferi jer ih telo koristi u kontroli nivoa kiseline. Ukoliko je nivo kiseline prevelika, telo je neće moći izbacivati nego će je skladištiti u tkivima (autointoksikacija) ili neutralizirati navedenim mineralima koje ce uzeti iz vitalnih organa.
pH pljuvačke pokazatelj je aktivnosti probavnih enzima, pogotovo aktivnosti jetre i želuca.
Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja bubrega i druge zdravstvene probleme. Preventiva je da se hranimo namirnicama koje su više alkalotvorne (bazne) nego kiselotvorne. A to su pre svega voće i povrće.
Sve je više istraživanja koja pokazuju da su problem sa navikama u ishrani koje izazivaju kiselost veoma realni. Nakon što se svari, svaka hrana “izveštava” bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida i održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela.
Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost tela, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum da se ponovo usposavi baznost, a mišići se razlažu da proizvedu amonijak, koji je snažno bazan. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.
Na duge staze, preterana kiselost dovodi do tanjenja kostiju i smanjuje mišićnu masu, po tvrdnjama dr Antoni Sebastijana sa Univerziteta Kalifornija. Usput se gubitak kalcijuma i magnezijuma može pretvoriti u deficit sa mnogim posledicama. Nizak nivo magnezijuma može izazvati grčeve u mišićima, aritmije i anksioznost.
Do čega dovodi preterana kiselost organizma?
Kiselotvorna hrana je ona koja nakon što se metaboliše u organizmu stvara sredinu nižeg pH, odnosno kiseliju. Ovde moramo da imamo u vidu da iako hrana može da po ukusu bude kisela, to ne znači automatski da zakiseljuje organizam. Na primer, limun i paradajz su kiseli, ali oni čine sredinu organizma baznom kad dospeju u bubrege.
– Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina (uključujući crveno meso, perad i ribu) oslobađa sulfuričku kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi večoj kiselosti. Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).
– Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.
– Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni. Hloridi takođe grče krvne sudove, a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju. Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.
Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više svežeg povrća i voća u ishrani (odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću) voća i povrća u ishrani.
Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Ako jedemo malo tih namirnica, to nas lišava kalijuma, minerala koji nas štiti od hipertenzije i šloga. Prema istraživanjima prof. dr Lorena Kordena sa Univerziteta Kolorado, koji je proučavao ishranu u ranijim periodima istorije, ljudi su se razvili konzumirajući kalijum i natrijum u odnosu 10:1, i on smatra taj odnos našom biološkom normom. Danas, zbog jako slane prerađene i “džank” hrane, kombinovane sa niskim unosom voća i povrća, danas je taj odnos 3:1, ali u korist natrijuma. Taj obrnuti unos izaziva ozbiljan poremećaj u pH ravnoteži i našim potrebama za kalijumom.
Kako da testirate pH
To je jednostavno i nije skupo. Potrebne su vam samo pH test trake. Čim se probudite, pre nego što pojedete bilo šta, stavite malo pljuvačke na test-traku. Uporedite boju trakice boju sa pH šemom boja koja se dobija sa tim trakama. Potom, izmerite pH drugog jutanjeg urina. Ponovo uporedite vaš pH na trakici sa šemom.
Ovo testiranje obavljajte 10 jutara u nizu. Ignorišite tri testa najviše i tri testa najniže kiselosti, jer su ekstremni. Izračunajte prosek preostala četiri i to bi bila vaša realna pH.
Ako vam je kiselost preko vrednosti od 7,4 (7,4 je pH vrednost ljudske krvi), onda bi bilo poželjno da u ishranu uvidete više alkalotvornih (baznih) namirnica, pre svega svežeg povrća i voća (odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću)
Koje namirnice stvaraju kiselu, a koje baznu reakciju u organizmu
Da biste mogli da se o orijentišete u ishrani, ovde donosimo spisak namirnica za koja su merenja pokazala da nakon što se svare doprinose kiselosti ili baznosti organizma.
Kiselotvorne namirnice : špagete, kornfleks, beli pirinač, ražani hleb, beli hleb, mleko, sočivo, meso
Ekstremno kiselotvorne namirnice: parmezan, topljeni sirevi, tvrdi sirevi, gauda, integralni pirinač, ovas, integralni hleb, kikiriki, orasi, piletina, jaja
*cigarete imaju veoma nizak pH, veoma su kisele i stvaraju kiselu sredinu u krvi u i organizmu uopšte
Alkalotvorne (bazne) namirnice – namirnice koje doprinose baznosti organizma:
badem, kajsije, kivi, trešnje, banane, jagode, breskve, pomorandže, ananas, lubenica, celer, šargarepa, tikvice, karfiol, brokoli, paprike, paradaj, plavi patlidžan, salata, grašak, crni luk, pečurke, mineralna voda
Veoma alkalotvorne namirnie: limun, spanać, grožđe, urme, suve smokve, sok od sveže šargarepe
Napomena: Svo voće i povrće je alkalotvorno, osim ukoliko nije ukiseljeno ili marinirano!
Нема коментара:
Постави коментар