Zagrljaj je najlepši dodir. Čim dođemo na ovaj svet prigrle nas tople majčine ruke. I tako sve počne... Detinjstvo je puno zagrljaja jer se tada i uče prvi zagrljaji. U rukama roditelja, baka, deka, tetki, sakrivali smo se od strahova, a kako smo rasli i sa prvim ljubavima zagrljajem smo iskazivali emocije koje nismo mogli da pretočimo u reči. I već tada smo shvatili da zagrljaj ima lepši jezik ljubavi. A u samo jednom zagrljaju ima toliko mnogo emocija - on može da uteši, pruži mir i sigurnost, podršku, pokaže ljubav, iskaže nežnost, promeni način na koji posmatramo sebe i druge...
Sve to, i mnogo više, može zagrljaj. Toplinom i snagom dva bića spaja u jedno. Leči samoću, tugu, nemoć... Puni nas pozitivnom energijom. Dodir ne ostavlja tragove samo na površini kože, najviše ih ostavlja na duši, tvrde stručnjaci. Ponekad samo prisećanje na nežan zagrljaj, gest ljubavi i najdubljeg prihvatanja, čini da se osećamo dobro i da ga ponovo osetimo, kao da se dogodio pre samo nekoliko sekundi.
Psiholozi tvrde da je uloga dodira u ljudskim životima nezamenljiva i od presudne važnosti za emocionalno zdravlje. Toplina tela i ruku dragih osoba čine da organizam počinje da luči čitav niz hormona zahvaljujući kojima se osećamo dobro. Naučno je dokazano da zagrljaji snižavaju krvni pritisak, povećavaju nivo oksitocina, „hormona sreće“, koji se izlučuje kada osetimo povezanost sa drugom osobom, spuštaju nivo kortizola, „hormona stresa“. Svakodnevnim, malim, usputnim, nežnim, prijateljskim ili ljubavnim, ohrabrujućim ili toplim zagrljajem možemo mnogo učiniti da se bolje osećamo i da budemo bolji. Psiholozi kažu da su nam potrebna najmanje četiri zagrljaja dnevno da bismo održavali, a dvanaest da unapredimo emocionalnu inteligenciju.

Prema jednoj anketi sprovedenoj na preko pet hiljada parova, najbolje funkcionišu veze u kojima ima 150 „posebnih“ trenutaka mesečno. U toj „formuli ljubavi“, zagrljaj zauzima važno mesto. Naime, naučnici tvrde da nam je, pored ljubavi, poštovanja, dobre komunikacije, pažnje, romantike, zajedničkog vremena... potrebno i 3 zagrljaja dnevno, kao bi imali srećan brak ili vezu!
Psiholog Ludvig Lovenstin tvrdi da se najviše veza i brakova raspadne zbog nedostatka dodira! I nije tu stvar u seksu, nego baš u zagrljajima. Mnogi parovi, kaže on, dobiju decu, zaborave da grle jedno drugo, obaveze ih potpuno okupiraju, što na kraju dovede do udaljavanja. Bliskost nestane, a jedino je zagrljaji mogu ponovo oživeti.
Takođe, istraživanja pokazuju da muškarci tokom života dobijaju manje zagrljaja od žena. Za to je krivo pogrešno vaspitanje, predrasude da nije „muški“ pokazati i iskazati nežnost, a dečacima i drugačije „rade“ hormoni, pa oni u detinjstvu imaju manju potrebu za fizičkim dodirom od devojčica. Ženama zagrljaji znače mnogo više. U jednoj anketi čak svaka treća ispitanica izjavila je da joj iskren, topao zagrljaj nedostaje više nego seks i da bi rado menjala strastvenu noć za nekoliko nežnih dodira.
Seksolozi su jednoglasni da je zagrljaj iskreniji od poljupca i polnog odnosa, jer ne može da se „odglumi“. On nepogrešivo pokazuje da li nam je do nekoga stalo ili ne.
Zimi nam je potrebno više zagrljaja nego leti, tvrde naučnici! Nedostatak dnevne svetlosti loše utiče na raspoloženje i opšte stanje organizma, a čula, tvrde naučnici, zbog manjka toplote i svetlosti zimi „miruju“. Zbog toga ih je potrebno stimulisati što više, pa je grljenje u hladnim danima „obavezno“. Napolju je hladno, jeste li danas nekog zagrlili?
GRLITE DECU ŠTO VIŠE!
Dodir utiče na emocionalni, telesni i kognitivni razvoj deteta, jer kroz toplinu i osećaj sigurnosti dete gradi poverenje i komunicira pre nego što nauči reči. Naučnici tvrde da telesni dodiri stvaraju neophodne veze između roditelja i dece i stimulišu razvitak nervnih ćelija mališana. Svakodnevno dodirivanje igra važnu ulogu u ranom razvoju mozga. Dete se rodi sa oko 100 milijardi nervnih ćelija, neke od njih spajaju se još u majčinom stomaku i omogućavaju bebi da diše ili njenom srcu da kuca. Ostale nervne ćelije čekaju stimulanse iz spoljne sredine, odnosno čekaju da bebu grlimo, mazimo, ljubimo, kako bi se razvile. Zbog toga će se svaka beba nasmejati kada je pomazite po stomačiću ili priljubite usne uz njene obraščiće. Roditeljska ljubav i pažnja u toku prvih godina života stimulišu i psihički razvoj mališana. Istraživanja pokazuju da zagrljaji utiču da bebe manje plaču i da im srce kuca normalno, ali i da novorođenče doslovno može da umre od nedostatka nežnog dodira. Događalo se da deca koja su živela u institucijama, sa odgovarajućom ishranom i higijenskim uslovima, oboljevaju ili čak i umiru zbog nedostatka dodira. Mališani su dobijali sve ono što se smatralo neophodnim za preživljavanje, čisto i zdravo okruženje, ali nisu imali zagrljaje.
U klasiku Ešlija Montegjua „Dodir: važnost kože“, autor ističe da u trenutku porođaja kontrakcije materice predstavljaju početak milovanja bebe i preteču zagrljaja. Kada se dete rodi, dodiri i grljenje potrebni su mu da bi se dalje razvijalo, a pomažu i mozgu da se nosi sa stresom bez štetnih posledica.
Naučnici Instituta za istraživanje dodira u Majamiju tvrde da dodir ne smanjuje samo nivo kortizola, hormona stresa, već popravlja i fizičko zdravlje dece. Istraživanja su pokazala da deca koju roditelji stalno grle ređe imaju infekcije i viruse, manje pate od astme, dermatitisa, kardiovaskularnih bolesti, nesanice, hroničnih bolesti... Takođe i prerano rođena deca bolje napreduju kada ih majke maze. Aktivnija su, bolje reaguju na terapiju i ranije idu kući iz bolnice ukoliko su u inkubatorima.
Emocionalni razvoj, takođe, uslovljen je dodirom. Kada decu mnogo mazimo, ljubimo, grlimo, kada smo im privrženi, oni se razvijaju u jače ličnosti, sigurniji su u sebe, manje se plaše.
Većina dece, tvrdi poznati psiholog dr Nil, najviše voli blage dodire ruku i ramena, glave i leđa. A od svih dodira najviše im prija majčin zagrljaj, barem u prvim mesecima života.
Iako je grljenje poželjno uvek, vreme pred spavanje idealna je prilika za maženje sa detetom, tvrde stručnjaci. Deca će mnogo lakše i mirnije spavati ako ih ljuljuškate, mazite, gladite po kosi, mazite im lice i leđa. Takođe, psiholozi savetuju da dodirnete dete u svakoj prilici, čak i onda kada slučajno prođe pored vas. Pomazite ga po leđima ili obrazu, zagrlite ga i poljubite, jer mu na taj način prenosite poruku da je voljeno, vredno i važno. Neka istraživanja pokazuju da je za pravilan dečji razvoj potrebno 14 zagrljaja dnevno!
„BESPLATNI ZAGRLJAJI“
Da li ste ikada čuli za "free hugers", ljude koji zagrljaje dele besplatno? Ova ideja potekla je od jednog Britanca, koji se našao u situaciji da mu je zagrljaj bio preko potreban, a nije imao koga da zagrli. Tužan i beznadežan, izašao je na ulicu, napravio natpis „besplatni zagrljaji“ i ponudo zagrljaje potpunim neznancima. Prvih petnaest minuta niko mu nije prilazio, a onda se jedna žena odvažila i zagrlila ga. Osećaj je bio divan, pa je ova ideja vremenom prerasla u pokret prihvaćen širom sveta. Sada se na ulicama mnogih evropskih gradova mogu naći „besplatni zagrljaji“, a psiholozi tvrde da su oni delotvorniji od antidepresiva. Zagrljaj ne košta ništa, a pruža mnogo.
Šta je to što čini zagrljaje tako zaraznim i lekovitim za dušu, čak i kada dolaze od potpunog neznanca?
Stručnjaci tvrde da su ljudi, iako socijalna bića, tokom evolucije, zahladneli međusobne odnose najviše zbog brzog životnog tempa i nedostatka vremena. Rukovanje je postalo jedini način dodira, retko koga poljubimo u obraz i to tek ponekad. Ali, iskonska ljudska potreba za dodirom nije htela da trpi tako bezobzirno zanemarivanje, pa su ljudi postajali sve nervozniji, napetiji i nesigurniji.
„Besplatni zagrljaji“ mogu da pruže „prvu pomoć“, tvrde stručnjaci, ali je za bolji efekat najbolje zagrliti nekoga koga volimo, jer tada ionako velika moć zagrljaja, postaje još jača.