ZLATNA HRANA ♥ ZDRAVA HRANA

U vremenima ekonomske krize, zlato posebno dobija na vrednosti, što smo imali prilike da vidimo i ovog leta. Ovaj dragoceni metal, međutim, često se koristi i u obliku netoksičnog praha ili listića u industriji hrane, kako bi se udahnuo osećaj elegancije, luksuza i bogatstva. Da li je to još jedan znak da se ovaj svet ne kreće u najboljem pravcu?

1. Bejgl
Na jedan kratak i veličanstven trenutak u 2007. godini, gosti hotela “Vestin” na Tajms skveru u Njujorku imali su jedinstvenu priliku da za hiljadu dolara probaju najskuplji tost u obliku krofne, tzv. bejgl. Sav prihod od prodatih hlepčića išao je u dobrotvorne svrhe, a cena im je bila astronomska zbog luksuznih sastojaka, među kojima su krem sir od tartufa i jestivi listići od zlata.

2. Barfi
Barfi predstavlja tradicionalni dezert na bazi mleka koji se jede u Indiji, Pakistanu i na Himalajima. U nekim slučajevima, ima ukus sličan kolaču od sira. Ime potiče of reči za “sneg” na farsi jeziku, a može se praviti u različitim varijantama, od kažuja do pistaća. Često je prekriven slojem jestivih zlatnih ili srebrnih listića.
 

3. Dražeje
Jedna od najpopularnijih dekoracija za slatkiše su dražeje, za koje se često dvoumimo da li možemo da ih jedemo ili ne. Američka agencija za hranu klasifikovala je sve dražeje od metala kao nejestive. U Evropi je, međutim, sasvim druga priča. Ne postoji zakon kojim bi se regulisalo konzumiranje ovih sitnih kuglica.
 

4. Praline
Praline šefice kuhinje Sare Madžid imaju samo pet sastojaka - kakao prah, puter, pavlaku, čokoladni preliv i zlatni prah.
 

5. Sladoled
“Serendipiti 3” je čuveni restoran na Menhetnu. Njujorčani obožavaju ovaj restoran, ali i turisti. Ušao je u istoriju 2004. godine kada je počeo da služi sladoled “zlatno izobilje” po ceni od hiljadu dolara za činijicu. Tri godine kasnije, restoran je ponudio sladoled “ekskluzivna smrznuta čokolada” koji je koštao 25.000 dolara. Oba slatkiša imala su u sebi listiće od 24-karatnog zlata.
 

6. “Vispa” čokoladica presvučena zlatom
“Vispa” čokoladice “Kedberi” iz Velike Britanije lansirao je 1981. godine, ali su 2003. godine nestale sa tržišta, da bi se trijumfalno vratile u prodavnice širom Britanije četiri godine kasnije.
Jedna verzija čokoladice bile su one punjene karamelom i sa dodatkom zlata, ali je 2010. godine prestala da se proizvodi. Međutim, posle kampanje pokrenute preko fejsbuka, na insistiranje kupaca, ponovo je počela da se proizvodi ove godine. Da bi je promovisao, “Kedberi” je čokoladicu obložio zlatom i uvio u zlatni papir. Cena joj je bila 1.630 dolara, koliko je koštala fina unca zlata.

Kopriva: Riznica zdravlja i vitamina

KOPRIVU (URTICA DIONICA) neki stručnjaci nazivaju i najvrednijom biljkom na svetu, jer je njen izuzetan sastav lek za mnoge bolesti. Iako žare i peckaju kožu, tamnozeleni listovi koprive kuvanjem postaju meki i izuzetno lekoviti, a slična svojstva imaju i koren i seme. 

 

Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :

NATURA KUTAK 

NIŠ 

Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20

Savetovalište!

Proizvode možete poručiti i pozivom na brojeve ili putem aplikacije Viber

NATURA

☎️+381184245096

JELENA TASIĆ

☎️+381641137793

SALE

☎️+381665323446

Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete

Ovde 

NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa) 

Kopriva se koristi kao lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, protiv opadanja kose, reumatizma i oboljenja zglobova, groznice, čira na želucu, nesanice, nervoze... Stimuliše rad jetre i pankreasa, odličan je diuretik, podiže odbrambenu moć imunosistema, vraća snagu i energiju, sprečava upale, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma. A zbog zavidnog sadržaja hlorofila, pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu. 

Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva... Važno je znati kako se i kada bere, pa poznavaoci tvrde da se u proleće skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.
Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. Od minerala ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.

Savršen čistač krvi, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma, jača imunitet

Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Ali u o spanać sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C od spanaća. Seme ima aromu koštunjavog voća, koja postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su takođe jestivi i veoma su aromatični. 
Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, s tim što se sušeni upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac. 
Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pastu verde i čaj od koprive. Listovi, po njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali ih prethodno treba preliti vrelom vodom. Mogu da se spreme isto kao i listovi spanaća i tako pripremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu. 

Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i čenova belog luka. Sa tim sosom treba preliti skuvanu testeninu. 

Čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom i ostavi se da odstoji minut do minut i po. Pije se mlak u malim gutljajima. Profesor Bankhofer tvrdi da će se za samo nekoliko dana svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer ovaj napitak veoma prija žuči, bubrezima i jetri.

MOĆNI ČAJ 
Naučna istraživanja pokazala su da je kopriva delotvorna i kod alergija vezanih sa dolaskom proleća. Ali pre nego što počnu da koriste sirup, ekstrakt ili čaj, osobe sa alergijskim problemima treba da konsultuju lekara ili homeopatu. 
Zbog velike količine kalijuma kopriva deluje diuretski, pa se koristi kod lečenja upala mokraćnih puteva i sprečavanja nastanka kamena u bubregu.

Gvožđe u čaju od koprive doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što olakšava organizmu snabdevanje kiseonikom i štiti od anemije. Kao čistač krvi, čaj je koristan i za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni. 
Podstiče i obnovu ćelija, pa se preporučuje kod istrošene hrskavice. 

Kao lek za probleme želuca i jetre čaj treba da se priprema od cele biljke. Sprema se tako što se u dva litra vode stave tri supene kašike usitnjene koprive da odstoje 10 do 12 sati. Posle toga smesa se kuva poklopljena pola sata, a kada se ohladi procedi se i pije, po jedna šolja, tri puta dnevno pre jela. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.

ČORBA 
Sastojci: Pola kilograma mlade koprive, dve kašike ulja i zobenih pahuljica, kašika brašna, 1 dl kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, so, biber, kašika seckane mirođije. 

Priprema: Koprivu oprati, ubaciti u lonac kipuće vode i skuvati, ocediti i naseći kao spanać. 
Napraviti laganu zapršku od ulja, brašna i čena belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve prodinstati, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.

Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati zobene pahuljice. Promešati, pustiti da provri i odmah skloniti sa vatre.

Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko. Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta, a pre posluživanja pospite je seckanom mirođijom. 

Za šta se upotrebljava kopriva?

Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi su odgovorni za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Ukoliko su ovi organi preopterećeni ili ne uspevaju da izluče štetne materije napolje, nastaje pogodno tlo za razvoj oboljenja koja nastaju kao posledica opterećenosti toksinima (reuma, giht, migrene, ekcemi). Kopriva sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.

Zahvaljujući svojstvima da pročišćava krv i vraća snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u proleće). U periodu posle zime, kod stanja opšteg zamora i iscrpljenosti („prolećni umor“), kura čajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 šoljice tokom dana čini da se čovek relativno brzo mnogo bolje oseća, vraća mu se energija i snaga.

Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.

Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum,fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja.

Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogatagvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.

Kod gihta i reumatskih oboljenja kopriva se primenjuje i u vidu kupki, oko 200g lista koprive se stavi u kupku. Pošto je dobar diuretik (stimuliše izlučivanje tečnosti) kopriva doprinosi i izlučivanju mokraćne kiseline, koja prouzrokuje giht, kao i drugih razgradnih produkata metabolizma.

Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K. Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.

Kako deluje kopriva?

Kopriva u sebi sadrži značajnu količinu minerala: gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A,vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.

Šta kažu naučna istraživanja?

Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje.

Kako se uzima kopriva?

Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).

Korovska biljka cenjena kako u narodnoj  tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, a istraživanja njenog sastava i civilizacijski problemi zdravog življenja preporučuju je za upotrebu u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi i fitoterapiji.

Zdravlje građana jedne države zajedničko je dobro i države i društva

Ne podleže sumnji činjenica da je zdravlje građana jedne države dobro i države i društva. Futurističke prognoze SZO ( Svetske zdravstvene organizacije ) ukazuju da će glavni zdravstveni problemi budućnosti nastajati zbog :

• Masovne upotrebe visoko tehnološki obrađene hrane siromašne biološki vrednim sastojcima.
• Nedovoljne fizičke aktivnosti
• Preterane gojaznosti
• Zloupotrebe lekova
• Preterane upotrebe alkohola
• Pušenja i razvoja bolesti zavisnosti
• Proširene automedikacije

Rezultati naučnih analiza upućuju na zahvate koji bi se u preventivnom, odnosno kurativnom smislu mogli usmeriti u nekoliko pravaca:

• Neadekvatna nastava o hrani i hranjenju zahteva pažljivo odabrane nastavne programe u školama, na katedrama i ostalim odgovarajućim institucijama.
• Nepotpuno ili pogrešno informisanje o vrednosti namirnica i pravilnoj ishrani zahteva aktivnosti na  objektivnom informisanju o vrednosti prehrambenih  proizvoda.

Neinformisanost  i sve veća potrošnja biološki nepotpune hrane stvara sve uslove za nastanak tzv. bolesti civilizacije. Najčešći poremećaj čitavog čovečanstva uzrokovan ishranom je nedostatak gvožđa u organizmu.

Istraživanja u nas objavljena još pre ovog poslednjeg rata pokazala su da oko  četiri miliona odraslog stanovništva ima probleme izazvane nedostatkom gvožđa. Ovi podaci se slažu sa podacima publikovanim u Skandinaviji,Velikoj Britaniji i SAD koji pokazuju da oko 65 odsto svih žena koje imaju menstruaciju pati od nedostatka gvožđa. Prirodna lekovita sredstva mogu biti i preventiva i terapija ili dopunska terapija. 

Potpuno netoksična, nekada mnogo korišćena u ishrani danas se polako vraća u naš svakodnevni život, nama svima dobro poznata.

Kopriva - žara, Urtica dioica l. fam. urticaceae

Korovska biljka cenjena kako u narodnoj  tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, a istraživanja njenog sastava i civilizacijski problemi zdravog življenja preporučuju je za upotrebu u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi i fitoterapiji.

U fitoterapiji se koristi list ( Urticae folium ) i koren ( Urticae radix ). List se bere u proleće i to mlad i zdrav, suši u tankom sloju u hladu, da bi sačuvao svoju zelenu boju. Koren je najbolji izvađen u jesen.Opere se od zemlje i suši na suncu ili sušari.

U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njene lekovite vrednosti. Čajkanović je mnoga od njih zabeležio. Na Đurđevdan se kupa u vodi u kojoj je potopljena kopriva „zdravlja radi”,  daje se i stoci „radi zdravlja i obilja u mleku”. Upotrebljava se kao lek od mnogih bolesti : groznice, kašlja , žutice , krvoliptanja iz nosa , grudobolje, gonoreje, protiv opadanja kose ...

Zbog jake apotropajske moći koristi se u zaštiti i čoveka i životinja : Porodilji se meće u jastuk da je brani od „senke” ( ženski demon koji porodilji škodi ), stoci se na Đurđevdan mažu vimena  radi odbrane od činilica koje mogu oduzeti mleko, u seme namenjeno za setvu meće se koren koprive koji se prilikom setve zakopa usred njive... Svima je poznata kao utuk protiv groma. Tiberije se kad zagrmi kitio lovorom, a Srbi su se kad prvi put u proleće zagrmi kitili koprivom.Koprivom su Srbi kitili i verige da grom u kuću ne udari....

Naučna medicina je potvrdila mnoga narodna verovanja. U listu su dokazani prisustvo hlorofila ( 5% ) , tanina, karotenoida, fitosterola, vitamina C i K, raznih organskih kiselina (mrravlja, limunska) sluzi, voska, mineralnih soli ( Ca, K, Mg, Fe, Zn, Mn, Cu, Co )...

Kome, kada i zašto kopriva

• Za zdrave zube i kosti, za mineralizaciju u doba rasta , trudnicama i dojiljama – svima je neophodno prisustvo kalcijuma u svakodnevnoj ishrani.
• Bogatstvo magnezijumom sprečava tegobe cerebralne, vaskularne, stenokardične, muskularno-tetanične i visceralne prirode.
• Da spreči pojavu adenoma prostate i pomogne terapiji akutnog prostatitisa sa polenom se kombinuje kopriva jer obezbeđuje potrebne količine Zn (cinka) čiji nedostatak dovodi do poremećaja.
• Prisustvo Mn (mangana) ublažava staračku senilost i otklanja zaboravnost.
• Dovoljna količina vitamina K u svakodnevnoj ishrani sprečava pojavu krvarenja a njegov značaj za organizam i svakodnevno prisustvo u hrani razlog je da ga popularno nazivaju „faktor dugovečnosti”.
• Stvaranje hemoglobina pomažu Fe (gvožđe), Cu (bakar), i vitamin C , a Mn (mangan) pomaže aktiviranje gvožđa iz depoa te je njena svakodnevna upotreba prava preventiva anemije.

Kopriva se preporučuje kao dopuna terapiji u mnogim oboljenjima :

Olakšava tegobe izazvane artritisom, preporučuje se u alergiskim reakcijama (koprivnjača) na jaja, jagode, redovna je dopuna terapiji krvarenja različitog porekla. Prisustvo glikokinina i magnezijuma obezbeđuju bolje terapeutske efekte dijabetičarima. Bogatstvo minerala je preporučuje u oboljenjima jetre i žučnih puteva.

Loše navike u ishrani, te nedovoljan unos voća i povrća nalaže svakodnevnu upotrebu nekog preparata bogatog neophodnim sastojcima hrane. 

Za sve uzraste, za sva životna doba (od rođenja do duboke starosti) svakodnevna upotreba koprive obezbediće vam normalno funkcionisanje organizma koji će biti otporan na infekcije.
Iz svega napred rečenog kopriva nam se nametnula kao neophodan satojak svakodnevne ishrane bilo da smo zdravi i želimo da se zaštitimo od bolesti, bilo da želimo da ublažimo tegobe već nastalog oboljenja.

Doze

Kapi u preventivne svrhe koristiti jednom dnevno po 20-30 kapi.
Kao dopuna terapiji dozu primeniti dva do tri puta na dan.

Protiv malokrvnosti, žutice, kamena u bešici čaj pripremiti na sledeći način : 

50g koprive kuvati 15 minuta u litri vode, ostaviti preko noći i u toku dana piti umesto vode.

Protiv reumatizma čaj pripremiti od smeše jednakih delova lista  koprive i breze. 

20g ove smeše kuvati petnaest minuta u pola litra vode. Čaj piti u toku dana umesto vode. Za istu svrhu se može sačiniti smeša jednakih delova koprive, lipe i zove. Dvadeset grama ove smeše preliti sa pola litra vode, poklopiti i zagrejati do ključanja. Ocediti posle jednog sata i piti umesto vode.

Losion protiv peruti i opadanja kose sačinite sami

100g koprive kuvati na tihoj vatri 20 minuta u pola litra destilovane vode, zatim dodti 25gr kamilice i ostaviti 8 sati da stoji.Tečnost zatim ocediti i dodati joj 200 gr vinskog sirćeta. Ovaj losion utrljavati u koren kose svako veče. Rezultati neće izostati.

Za one koji žele u svoj jelovnik da uvrste koprivu evo i recepta za čorbu koja će biti prava blagodet za vaš organizam.

Čorba od mladih kopriva 

Potrebne namirnice:  1 l mleka, 1 kg mladih kopriva, 1 pavlaka, 1 dcl ulja, 0,50 gr maslaca, 100 gr brašna, 2 češnja belog luka, so i biber.

PRIPREMA: Mlade koprive očistiti, oprati u slanoj vodi, ocediti i iseckati. Na ulju i maslacu propržiti brašno dok ne porumeni, pa dodati propasirani beli luk. Spustiti koprive, dodati mleko, malo vode, so i biber po ukusu. Prokuvati 10 minuta. Služiti toplo.

Da sačuvate zdravlje ili lakše pobedite bolest uspećete ako vam je kopriva svakodnevna hrana. I ne zaboravite, ako koprivu ne berete sami sve preparate nabavljajte SAMO u apoteci. I zakonodavac apoteku izdvaja od drugih mesta prodaje. Za nju su najrigorozniji uslovi za dobijanje saglasnosti za rad i u pogledu prostora i kadra. 

Guitar del Mar - (Balearic Cafe Chillout Island Lounge)

Šitake pečurke Ruska apoteka Niš - - BILJNA APOTEKA NIŠ - - SUPER HRANA NIŠ - tel. +381641137793 - ul. OBILIĆEV VENAC br. 20, Niš

Svi znaju da su pečurke hranljive i da ne dodaju mnogo kalorija obroku a nova istraživanja ukazuju da bi šitake (Shiitake) mogle da pobede rak.

David Davies/Flickr.com

Ekstrakt iz japanske šitake pečurke ubija polno prenosivi humani papiloma virus (HPV) koji izaziva rak grlića materice. HPV je veoma raširen i veoma zarazan i ova infekcija utiče na kožu i vlažne obloge membrane, na primer grlića, usta i grla, piše Dejli mejl.

Više od tri četvrtine žena dobije ovaj virus tokom života a neki sojevi mogu izazvati rak grlića materice. Američki istraživači pronašli su ekstrakt AHCC koji se nalazi u šitake pečurkama i koji igra važnu ulogu u prevenciji raka izazvanog HPV-om.

U studiji sa miševima, AHCC supstanca je dovela do uništavanja HPV-a za 90 dana.Takođe, ova supstanca je smanjila rast cervikalnog tumora.

Ezonokuma/Wikipedia Commons

AHCC je suplement za koji istraživači smatraju da će jednog dana zameniti HPV vakcinu. 

"Rezultati ove studije su veoma ohrabrujući", tvrdi dr Džudit Smit sa Univerziteta Teksas i dodaje: "Ova studija, inicirana 2008, godine pokazuje da AHCC ima potencijal da leči HPV infekciju". 

AHCC deluje i kao imunoterapija podstičući telo da se samo bori protiv bolesti. AHCC povećava i broj ćelija prirodnih ubica infekcija.

 Aktivne materije Shii-take:   

      Lentinan: beta 1,3 glukan je značajan zbog antitumornog delovanja. Vršena su istraživanja na životinjama gde se utvrdila značajna efikasnost inhibicije rasta tumora (sarkoma) nakon čega su usledila i klinička istraživanja, te je 1986. godine lentinan uveden u klinike kao antitumorno sredstvo.

      Eritadenin: derivat butanske kiseline, a delovanje mu je registrovano kao antiholesterolemik (smanjuje količinu holesterola u krvi), te prevenira arteriosklerozu, infarkt i dr.

      Shiitake, tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko, je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom. Ova pečurka potiče iz Japana gde je već dva milenijuma zovu carskom gljivom, jer je na jelovniku na imperatorskoj trpezi u Kjotu, ali je bila i sastavni deo jela imućnijih samuraja.

      Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lečenju gljivama vezan je uz godinu 199. n. e., kada je japanski car Chuai dobio shiitake na poklon od jednog domorodačkog plemena.

      Ona je dobar izvor minerala : kalcijuma (Ca), fosfora (P), gvoždja (Fe), kalijuma (K) i magnezijuma (Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takode sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih ćelija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo precišćenije, koncentrovanije derivate shiitake.

      Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shi-take značajno povećava snagu i vitalnost organizma i omogućava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremećaja (Stamet, P., 1993). Japanski i Američki istraživači su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odredjen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. Medu ovim supstancama naročito se ističu dva zaštitna polisaharida - lentinan i AC2P. Lentinan stimuliše imuni sistem kod iznemoglih osoba kao i produkciju interferona (Mori et al, 1987). Deluje aktiviranjem ćelija ubica i pomoćnika T ćelija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoželjnih mikroorganizama. U združenom delovanju predstavljaju značajan element zaštite organizma.

      Ova gljiva ima izvanredna medicinska, ne samo nutritivna svojstva na ljudski organizam, jer sadrži čitav skup vrednih vitamina, aminokiselina i polisaharida koji pomažu organizmu u borbi protiv malignih i infektivnih bolesti. Šitake nazivaju ubicom raka, a ova gljiva smanjuje nivo masti u krvi i reguliše krvni pritisak, te oporavlja bolesnu jetru i pankreas

      Gljive jačaju obrambeni sistem organizma, sprečavaju rast tumora, snižavaju holesterol, smanjuju krvni pritisak, sprečavaju srčani udar i još dosta toga. One sadrže puno vode i vrlo malo masti, ugljenih hidrata i kalorija – kilogram svežih gljiva ima samo 250 kalorija. Istraživanja su potvrdila njihovo lekovito delovanje, a pokazalo se i da mogu da deluju protiv virusno, slično leku amantadinu, ali bez štetnih nuspojava.

      Lentinan supstanca iz Shitake gljiva - koje se rado upotrebljavaju u ishrani u Kini i Japanu - koristi se uspešno, na Dalekom Istoku kao dodatak hemoterapiji u lečenju karcinoma u sistemu za varenje (kolorektalni i želučani). Kao i ostali polisaharidni lekovi, lentinan ispoljava imunostimulacijsko delovanje. Postoje i radovi koji pokazuju pozitivno dejstvo ove supstance na imunološki odgovor kod HIV inficiranih osoba, koji su dobijali ovaj preparat zajedno sa antivirusnim lekovima.

      Najčešci uzrok zdravstvenih tegoba i smrti savremenog čoveka ipak su kardiovaskularne bolesti.

      Previsoki nivo masnoća u krvi, uz pomoć visokog pritiska, dovodi do temeljnog poremećaja krvnih žila - ateroskleroze, koja sužava žile, remeti krvotok i prouzrokuje sve slabiju ishranu tkiva i organa i tako uzrokuje različite bolesti srca i krvnih žila. Sama pak arterijska hipertenzija (visoki pritisak), jedna od najčešcih zdravstvenih tegoba, oštećuje unutrašnjost zidova arterija i ubrzava razvoj koronarne ateroskleroze, pa je zato jedan od glavnih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti (angina pektoris, predinfarktno stanje, infarkt miokarda, miokardiopatija, iznenadna srčana smrt), ishemije i moždanog udara, tromboze, plućne embolije, gangrene, slabljenja rada bubrega, smetnji potencije...

      Ateroskleroza se razvija tako što nakupine holesterola u arterijama postepeno blokiraju krvotok. Previsok nivo holesterola prvenstveno onoga niske gustoće, uzrokuje slepljivanje krvnih zrnaca, odnosno povećanu viskoznost (lepljivost) krvi, a u 30 - tim godinama života zidovi naših krvnih žila postaju manje rastezljivi. To dovodi do slepljivanja krvnih zrnaca, a sa smanjenom elastičnošcu žila smanjuje se i protok krvi, a time i "ispiranje" ugrušaka.

      Što je još gore, ugrušci se još lakše lepe za zidove arterija kada smo pod stresom, a u tome još pomaže prehrana bogata masnoćama. Naučna su istraživanja potvrdila popularno shvatanje narodne medicine dalekoistočnih naroda da je gljiva shiitake (L. edodes) takva hrana koja "aktivira krvotok" i sprečava ili čak i leči "izliv krvi u mozak". Ne samo shiitake, nego i neke druge vrste lekovitih gljiva, sadrže eritadenin, grifolin, visoko nezasićene masne kiseline, derivate nekih ganodericnih kiselina, neutralna detergent-vlakna i hitinska vlakna... , koji u znatnoj meri snižavaju odnosno održavaju normalnu nivo masnoća (holesterola, triglicerida i fosfolipida) u krvi.

      Druge materije (germanij, lentinan, tirozinaza...) neposrednije poboljšavaju krvotok, šire krvne žile, sprečavaju gubitak njihove elastičnosti, i posebno povećavaju snabdevanje mozga i srca krvlju. Te procese dodatno potpomažu materije koje na neškodljiv, prirodni način deluju smirujuce na središnji i autonomni nervni sistem, što dodatno reguliše pritisak.

      Nukleozidi i drugi derivati nukleinskih kiselina, kao i adenozin, sprečavaju agregaciju krvnih zrnaca (antitrombotski efekt). Prvo istraživanje objavili su vec davne 1974. godine Kaneda i sur. sa Sveucilišta Tohoku u Japanu. Oni su 10 nedelja u prehranu štakora dodavali odredjenu količinu gljiva, i utvrdili da je shiitake snizila koncentraciju holesterola u krvi za prosečno 24 %. Kad je životinjama u hranu dodano 1 % holesterola, učinak je bio još dramaticniji - smanjenje holesterola za 36 - 45 %.

      Glavni aktivni sastojak shiitake s hipolipidemičkim delovanjem nazvan je eritadenin. Utvrdjeno je najpre na štakorima da on počinje snižavati holesterol u krvi već 3 sata nakon uzimanja, i da to delovanje traje i do godinu dana nakon što se iskljuci iz ishrane! Pokazalo se da eritadenin snižava nivo svih masnoća u krvi - holesterole (posebno onaj "opasni" - niske gustoće), trigliceride i fosfolipide. Pri tome ne utice na sintezu holesterola neophodnog za izgradnju ćelija, nego deluje tako što ubrzava preradu holesterola u jetri i njegovo izlučivanje varenjem, s tim što ta prilagodba metabolizma na pojačano "odmašcivanje" krvi traje dugo vremena.

      Ovi pozitivni efekti dokazani su, naravno, i kod ljudi.

      Suzuki i Ohshima su još 1974. godine na Nacionalnom institutu za ishranu u Tokiju obavili eksperiment sa 3 grupe zdravih mladih žena: nakon samo 7 dana, u 2 grupe koje su jele prethodno sušene shiitake zabeleženo je smanjenje holesterola za prosečno 7 %, a u grupi koja je jela sveže shiitake smanjenje je iznosilo prosečno 12 %.

      Kada je isti eksperiment ponovljen na ljudima starim 60 i više godina, nivo holesterola u krvi nije padao u prva 2 - 3 dana, da bi nakon nedelju dana pad iznosio prosečno 9 %. I što je posebno značajno, povećanje masnoća u prehrani izaziva još veći učinak smanjenja holesterola: kod grupe ispitanica koja je u prehrani bez gljiva uzimala dnevno dodatnih 60 g maslaca, nivo holesterola za nedelju je dana porastao za 14 %, a kod grupe koja je uz taj maslac uzimala i sveže shiitake, nakon nedelju dana holesterol pada za 4 % - dakle, ukupno sniženje nivoa holesterola kod te je grupe iznosilo celih 18 %.

      Kod muškaraca srednjih godina, oko pola svih slučajeva smrti uzrokovanih srčanim bolestima vezano je za previsok nivo holesterola. Sa svakim porastom holesterola raste i njihov rizik od koronarne skleroze.

      Kod žena je stopa niža, ali je - kako je pokazao L. A. Simons u analizi smrti od skleroze koronarnih arterija u 19 zemalja - sa svetskim prosekom od 31 % smrtnih slučajeva od srčanih bolesti, vezanim uz povišeni holesterol još uvek visoka. Većina ljudi s previsokom razinom holesterola trebala bi taj nivo smanjiti za 30 - 50 %. Farmaceutska industrija proizvodi lekove i za tu svrhu.

      No, postavlja se pitanje koja je cijena upotrebe lekova za tako veliko snižavanje holesterola, uz koje nuspojave i s koliko trajnim dejstvom. Potrebno je upozoriti i na rezultate istraživanja koja su dokazala da povišeni holesterol znači npr. i veći rizik oboljevanja od raka dojke, kao i raka pluća kod žena nepušača, ali i smanjeno stvaranje antitela, manju sposobnost makrofaga da iz organizma čiste strane ćelije i druge imunološke poremećaje. .

      Pored svega, shiitake snažno sprečava slepljivanje krvi ili agregaciju krvnih zrnaca, što su prvi dokazali Hokama i Hokama sa Havajskog sveučilišta 1981. godine.

      Što se tiče prevencije ateroskleroze, kojoj se zaista ne poklanja dovoljno pažnje, riziku od ovog temeljnog poremećaja krvnih žila načelno su izloženi svi muškarci bez obzira na godine i sve žene iznad 35 godina starosti.

      Dodatno i pojačano su tom procesu izloženi, i njime ugroženi, svi koji jedu mnogo masne, pre svega životinjskim mastima bogate hrane, osobe kod kojih je povećana verovatnost da su teška ateroskleroza i njome uslovljene kardiovaskularne bolesti rezultat nasledja, pušaci, bubrežni bolesnici, oboleli od šecerne bolesti, bolesnici s visokim pritiskom, te nedovoljno telesno aktivni.

      Upotrebom sitake gljive moguće je delotvorno ublažavati hronične bolesti srca i krvnih žila i ubrzavati oporavak od njihovih akutnih komplikacija, zatim kod visokog pritiska (posebno teške i maligne hipertenzije), arterioskleroze, tromboze dubokih vena, plućne embolije, suhe gangrene, koronarne skleroze, srčanog udara, ishemije, moždane kapi, aterosklerozom uzrokovanih bolesti bubrega i oka i sl., kao i hiperlipidemije, žučnih kamenaca, gihta, aterosklerozom i hipertenzijom uzrokovanih smetnji potencije i dr. .

      Glavnina istraživanja antitumor efekata gljiva ipak je sprovedena u Japanu. U Istraživačkom institutu Nacionalnog centra za rak u Tokiju, Ikekawa i saradnici ispitali su već davne 1969. na miševima kojima su prethodno presadili sarkom 180, antitumorno delovanje ekstrakata 7 vrsta jestivih gljiva, što su 5 godina kasnije potvrdili i proširili Hamuro i Chihara u zajedničkom istraživanju toga instituta i poznate prehrambene kompanije Ajinomoto.

      Osnovni rezultati tih i brojnih drugih istraživanja su sljedeći:Lentinula edodes (shiitake) - stopa kočenja rasta tumora iznosi 80,7 %, s potpunim povlačenjem tumora u 6 od 10 slučajeva (kod nekih komponenti stopa kočenja tumora iznosi do 100 %, s potpunom regresijom tumora u svim slucajevima);

      Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima. Chihara sa saradnicima prvi je iz shiitake izolirao lentinan (i još nekoliko drugih antitumor materija), utvrdivši da taj čudesni polisaharid vrlo velike molekularne težine može, zavisno o dozi, kočiti sarkom 180 od 90 - 100 % i dovesti do njegova potpunog povlačenja.

      Kako antitumorne materije iz gljiva uopste deluju protiv raka? pre svega pokretanjem mnogih imunobioloških promena u živome organizmu "domaćina" - glavnu ulogu ima sam organizam koji pomoću odredjenih materija menja svoje funkcioniranje da bi ozdravio.

      Od 1980. za takve je materije u upotrebi izraz"biomodulatori", odnosno "modifikatori biološkog odgovora": medju onima biološkog porekla, jednu od tri osnovne grupe čine biomodulatori poreklom iz gljiva (pored onih iz bakterija i onih iz živih ćelija).

      Te materije jačaju i / ili ponovno uspostavljaju imunološke funkcije organizma, kako one "nespecifične", odnosno generalne, tako i specifični imunitet protiv tumora. Osim toga, te materije koče razvoj tumorskih ćelija, neposredno ih uništavaju, modificiraju tumorske ćelije tako da ih odbrambeni sistem organizma može lakše prepoznati kako bi ih uspešnije uništavao, a u nekim situacijama i ubrzavaju sazrevanje tumorskih ćelija, koje se time od malignih ponovno pretvaraju u benigne.

      Navedimo za primer samo imunološke funkcije lentinana u ljudskom organizmu in vivo: on nema direktan citotoksični efekt na tumorsku ćeliju, nego deluje posredno preko organizma domaćina (host-mediated), pa tako koči stvaranje materije koje slabe imunitet, a jača stvaranje materije koje ga jačaju, pospešuje stvaranje antitiela i jača proizvodnju sopstvenog interferona u organizmu, aktivira tzv. prirodno-ubilacke celije (NK), aktivira citotoksične makrofage, ubrzava stvaranje interleukina 1 koji aktivira limfocite, kao i još nekih interleukina, aktivira klasičnu i alternativnu "putanju" komplemenata, a posebno aktivira citotoksične i "pomagačke" T-limfocite, itd. Isto tako, ili vrlo slično, i PSK, schyzophyllan i neki drugi polisaharidi iz gljiva snažno potiču sposobnost odbrambenih ćelija da prepoznaju i ubijaju ćelije različitih tumora, ali takodje - aktiviranjem tih i drugih faktora humoralne i stanične imunosti - jačaju i funkcije normalnih ćelija i sprečavaju slabljenje imuniteta.

      Buduci da su egzaktna istraživanja potvrdila pojedina verovanja tradicionalne medicine i uopšte tradicionalne narodne kulture, posebno one velikih civilizacija Dalekog Istoka, neke vrste gljiva u odnosu na rak zaista se moraju tretirati kao "hrana lek".

      To vredi za shiitake, ali i za šampinjone i bukovače, kao i još neke vrste gljiva.

      Nitriti, koji se prirodno nalaze u mnogim vrstama mesa i nekim vrstama povrća, a čiju koncentraciju u našoj hrani posebno povećava obilato djubrenje azotnim djubrivima, u ljudskom organizmu mutiraju u druge, kancerogene spojeve. Te mutacije mogu blokirati spojevi "čistači" nitrita koji se nalaze npr. u shiitakeu, Zanimljivo je da prisutnost "čistača" tioprolina u sirovoj shiitake nije moguće utvrditi dok ga u kuvanoj ima čak 843 mg/100 g gljiva. Slično je npr. i sa vitaminom D, uz čiji je manjak u ishrani vezano znatno učestalije obolevanje od raka dojke i debelog creva: svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži skoro punu preporucenu dnevnu kolicinu D vitamina.

      Glavni način delovanja lekovitih gljiva u prevenciji tumora ipak je imunostimulacijski: antitumorne materije iz gljiva aktiviraju citavu "mrežu" imunoloških reakcija, a posebno potenciraju odbrambeno delovanje makrofaga, prirodnoubilackih (NK) celija i limfocita T. Gljive s antitumornim efektima trebali bi, dakle, uključiti u svoju redovnu ishranu ili koristiti preparate iz lekovitih gljiva, svi koji žele ojačati svoj opšti imunitet i svoj specifični imunitet protiv tumora. Posebno se to preporučuje osobama izloženim većem broju faktora razika obolevanja od raka.  

      Indikacije:

      Čaj od pečurke sitake eliminiše tzv. "staru" so; prema tome, koristan je za one -koji konzumiraju previse soli (meso i druge slane proizvode ili samu so).

      Ova pečurka razlaže i odstranjuje holesterol iz krvi, ublažava lak hroničan ka[alj, ali je ne treba davati veoma jin osobama (to su one -osobe koje ne podnose hladnocu i cije su ruke i stopala lako rashladjuju itd.).

      Smanjuje visok krvni pritisak.

      Anti-virusni stimulans, pomaže kod ispucanih kapilara.

      Relaksira preteranu napetost i stresna stanja.

      Uzima se samo 1 pečurka dnevno po osobi.   

      Priprema:

      Potopiti jednu pečurku jedan sat ili dok ne omekša. Isecite je na četvrtine, dodajte 2 šolje vode i 1 prstohvat morske soli pa pustite da provri a zatim da se krčka 10-20 minuta dok ne preostane 1 šolja čaja. Svaki put piti samo pola šolje čaja.

Ljekovita i moćna Shiitake gljiva

Shiitake gljiva (botanicko ime: Lentinus edodes), na našem jeziku gljiva sitaka naziva se još i japanskom gljivom, hrastovom gljivom i Schwarzwald gljivom. U Japanu ima nadimak carska gljiva. Svrstava se u veoma ljekovite jestive gljive, potiče sa azijskog kontinenta gdje prirodno raste u šumama.
Na istoku se već vijekovima upotrebljava za ishranu ali i kao lijek, pogotovo u Kini. U skorije vrijeme shiitake gljive stiču sve veću popularnost i u zapadnim zemljama svijeta. Danas gljiva sitaka zauzima drugo mjesto na spisku najčešće uzgajanih gljiva na planeti.
Ona sadrži dosta minerala (kalijum, kalcijum, gvoždje, fosfor, magnezijum), mnoštvo vitamina B grupe (B1, B2, B3, B5, B6, B11, B12), amino kiseline i biljna vlakna.
Zbog svojih izuzetnih ljekovitih svojtava shiitake gljive su veoma cijenjene u drevnoj kineskoj medicini. Na Dalekom istoku vlada mišljenje da shiitake štite organizam od raznih degenerativnih bolesti, sprječavaju niz organskih poremećaja, uništavaju stanice raka, pročišćavaju tijelo od štetnih materija, daju energiju i podižu nivo vitalnosti organizma.
Savremena medicinska ispitivanja koja se vrše još od 1960. godine na životinjama, pokazuju da shiitake gljiva zaista ima antitumorsko i antikancerogeno dejstvo pa je u skorije vrijeme stekla i naziv "ubica raka". Osim toga, blagotvorno djeluje i nakon hemio terapije i zračenja.
Drugim istraživanjima potvrdjeno je da utiče na regulisanje krvnog pritiska i snižavanje holesterola u krvi. Povoljno djeluje na pankreas, jetru i imuni sistem. Shiitake gljive takodje, sprječavaju razvoj štetnih mikroorganizama kao što su virusi i bakterije, pa se upotrebljavaju i u suzbijanju raznih vrsta infekcija.

Shiitake gljive promovišu se u borbi protiv nastanka i napredovanja AIDS-a kao prirodno sredstvo za jačanje imuniteta.
Na osnovu svega toga nesumnjivo je da je ova jestiva gljiva zaista ljekovita ali se rijetko gdje može čuti kolika je količina potrebna da bi se ostvarili pozitivni rezultati u liječenju odredjenih bolesti i tegoba.
Ipak, govori se da snaga i djelotvornost gljive shiitake zavisi od toga na koji se način priprema i konzumira.
Iz tog razloga na tržištu se često nalaze razni ekstrati aktivnih materija izdvojenih iz gljive shiitake koji se preporučuju za odredjene vrste terapija, umjesto same gljive. U Japanu se recimo, isključivo supstanca lentinan iz shiitake dodaje uz hemoterapiju namijenjenu za liječenje osoba oboljelih od raka grla, pluća i želuca, jer se smatra da upravo ona može zaustaviti ili usporiti rast tumora.
Da biste smanjili rizik od nastanka raka, American Cancer Society preporučuje balansiranu ishranu koja treba da sadrzi najmanje pet obroka dnevno sa raznovrsnim voćem i povrćem. Prednost imaju integralne žitarice, sjemenke, orasi, mahunarke. Sada tom spisku možemo dodati i povremenu konzumaciju gljive sitake. U svakom slučaju neophodno je umanjiti unos crvenog mesa i masti životinjskog porijekla.

Ruska apoteka Niš - - BILJNA APOTEKA NIŠ - - SUPER HRANA NIŠ -  tel. +381641137793 - ul. OBILIĆEV VENAC br. 20, Niš

Napomena: Shiitake gljive i njihovi ekstrakti uopšteno se smatraju sigurnim za upotrebu, mada kod nekih osoba mogu izazvati alergijsku reakciju, nadutost ili proliv. Važno je znati da osobe oboljele od raka nikako ne smiju gljivu sitaku smatrati za osnovni lijek, već samo kao dodatak ishrani. Rak je veoma ozbiljna bolest u čije liječenje se mora uključiti savremena medicina.