KOPRIVU (URTICA DIONICA) neki stručnjaci nazivaju i najvrednijom biljkom na svetu, jer je njen izuzetan sastav lek za mnoge bolesti. Iako žare i peckaju kožu, tamnozeleni listovi koprive kuvanjem postaju meki i izuzetno lekoviti, a slična svojstva imaju i koren i seme.
Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :
NATURA KUTAK
NIŠ
Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20
Savetovalište!
Proizvode možete poručiti i pozivom na brojeve ili putem aplikacije Viber
NATURA
☎️+381184245096
JELENA TASIĆ
☎️+381641137793
SALE
☎️+381665323446
Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete
Ovde
NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa)
Kopriva se koristi kao lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, protiv opadanja kose, reumatizma i oboljenja zglobova, groznice, čira na želucu, nesanice, nervoze... Stimuliše rad jetre i pankreasa, odličan je diuretik, podiže odbrambenu moć imunosistema, vraća snagu i energiju, sprečava upale, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma. A zbog zavidnog sadržaja hlorofila, pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.
Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva... Važno je znati kako se i kada bere, pa poznavaoci tvrde da se u proleće skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.
Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. Od minerala ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.
Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva... Važno je znati kako se i kada bere, pa poznavaoci tvrde da se u proleće skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.
Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. Od minerala ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.
Savršen čistač krvi, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma, jača imunitet
Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Ali u o spanać sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C od spanaća. Seme ima aromu koštunjavog voća, koja postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su takođe jestivi i veoma su aromatični.
Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, s tim što se sušeni upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac.
Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pastu verde i čaj od koprive. Listovi, po njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali ih prethodno treba preliti vrelom vodom. Mogu da se spreme isto kao i listovi spanaća i tako pripremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.
Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i čenova belog luka. Sa tim sosom treba preliti skuvanu testeninu.
Čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom i ostavi se da odstoji minut do minut i po. Pije se mlak u malim gutljajima. Profesor Bankhofer tvrdi da će se za samo nekoliko dana svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer ovaj napitak veoma prija žuči, bubrezima i jetri.
MOĆNI ČAJ
Naučna istraživanja pokazala su da je kopriva delotvorna i kod alergija vezanih sa dolaskom proleća. Ali pre nego što počnu da koriste sirup, ekstrakt ili čaj, osobe sa alergijskim problemima treba da konsultuju lekara ili homeopatu.
Zbog velike količine kalijuma kopriva deluje diuretski, pa se koristi kod lečenja upala mokraćnih puteva i sprečavanja nastanka kamena u bubregu.
Gvožđe u čaju od koprive doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što olakšava organizmu snabdevanje kiseonikom i štiti od anemije. Kao čistač krvi, čaj je koristan i za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni.
Podstiče i obnovu ćelija, pa se preporučuje kod istrošene hrskavice.
Kao lek za probleme želuca i jetre čaj treba da se priprema od cele biljke. Sprema se tako što se u dva litra vode stave tri supene kašike usitnjene koprive da odstoje 10 do 12 sati. Posle toga smesa se kuva poklopljena pola sata, a kada se ohladi procedi se i pije, po jedna šolja, tri puta dnevno pre jela. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.
ČORBA
Sastojci: Pola kilograma mlade koprive, dve kašike ulja i zobenih pahuljica, kašika brašna, 1 dl kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, so, biber, kašika seckane mirođije.
Priprema: Koprivu oprati, ubaciti u lonac kipuće vode i skuvati, ocediti i naseći kao spanać.
Napraviti laganu zapršku od ulja, brašna i čena belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve prodinstati, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.
Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati zobene pahuljice. Promešati, pustiti da provri i odmah skloniti sa vatre.
Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko. Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta, a pre posluživanja pospite je seckanom mirođijom.
Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, s tim što se sušeni upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac.
Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pastu verde i čaj od koprive. Listovi, po njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali ih prethodno treba preliti vrelom vodom. Mogu da se spreme isto kao i listovi spanaća i tako pripremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.
Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i čenova belog luka. Sa tim sosom treba preliti skuvanu testeninu.
Čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom i ostavi se da odstoji minut do minut i po. Pije se mlak u malim gutljajima. Profesor Bankhofer tvrdi da će se za samo nekoliko dana svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer ovaj napitak veoma prija žuči, bubrezima i jetri.
Naučna istraživanja pokazala su da je kopriva delotvorna i kod alergija vezanih sa dolaskom proleća. Ali pre nego što počnu da koriste sirup, ekstrakt ili čaj, osobe sa alergijskim problemima treba da konsultuju lekara ili homeopatu.
Zbog velike količine kalijuma kopriva deluje diuretski, pa se koristi kod lečenja upala mokraćnih puteva i sprečavanja nastanka kamena u bubregu.
Gvožđe u čaju od koprive doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što olakšava organizmu snabdevanje kiseonikom i štiti od anemije. Kao čistač krvi, čaj je koristan i za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni.
Podstiče i obnovu ćelija, pa se preporučuje kod istrošene hrskavice.
Kao lek za probleme želuca i jetre čaj treba da se priprema od cele biljke. Sprema se tako što se u dva litra vode stave tri supene kašike usitnjene koprive da odstoje 10 do 12 sati. Posle toga smesa se kuva poklopljena pola sata, a kada se ohladi procedi se i pije, po jedna šolja, tri puta dnevno pre jela. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.
Sastojci: Pola kilograma mlade koprive, dve kašike ulja i zobenih pahuljica, kašika brašna, 1 dl kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, so, biber, kašika seckane mirođije.
Priprema: Koprivu oprati, ubaciti u lonac kipuće vode i skuvati, ocediti i naseći kao spanać.
Napraviti laganu zapršku od ulja, brašna i čena belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve prodinstati, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.
Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati zobene pahuljice. Promešati, pustiti da provri i odmah skloniti sa vatre.
Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko. Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta, a pre posluživanja pospite je seckanom mirođijom.
Za šta se upotrebljava kopriva?
Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi su odgovorni za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Ukoliko su ovi organi preopterećeni ili ne uspevaju da izluče štetne materije napolje, nastaje pogodno tlo za razvoj oboljenja koja nastaju kao posledica opterećenosti toksinima (reuma, giht, migrene, ekcemi). Kopriva sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.
Zahvaljujući svojstvima da pročišćava krv i vraća snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u proleće). U periodu posle zime, kod stanja opšteg zamora i iscrpljenosti („prolećni umor“), kura čajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 šoljice tokom dana čini da se čovek relativno brzo mnogo bolje oseća, vraća mu se energija i snaga.
Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.
Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum,fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.
Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja.
Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogatagvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.
Kod gihta i reumatskih oboljenja kopriva se primenjuje i u vidu kupki, oko 200g lista koprive se stavi u kupku. Pošto je dobar diuretik (stimuliše izlučivanje tečnosti) kopriva doprinosi i izlučivanju mokraćne kiseline, koja prouzrokuje giht, kao i drugih razgradnih produkata metabolizma.
Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K. Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.
Kako deluje kopriva?
Kopriva u sebi sadrži značajnu količinu minerala: gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A,vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.
Šta kažu naučna istraživanja?
Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.
Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje.
Kako se uzima kopriva?
Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).
Korovska biljka cenjena kako u narodnoj tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, a istraživanja njenog sastava i civilizacijski problemi zdravog življenja preporučuju je za upotrebu u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi i fitoterapiji.
Zdravlje građana jedne države zajedničko je dobro i države i društva
Ne podleže sumnji činjenica da je zdravlje građana jedne države dobro i države i društva. Futurističke prognoze SZO ( Svetske zdravstvene organizacije ) ukazuju da će glavni zdravstveni problemi budućnosti nastajati zbog :
- Masovne upotrebe visoko tehnološki obrađene hrane siromašne biološki vrednim sastojcima.
- Nedovoljne fizičke aktivnosti
- Preterane gojaznosti
- Zloupotrebe lekova
- Preterane upotrebe alkohola
- Pušenja i razvoja bolesti zavisnosti
- Proširene automedikacije
Rezultati naučnih analiza upućuju na zahvate koji bi se u preventivnom, odnosno kurativnom smislu mogli usmeriti u nekoliko pravaca:
- Neadekvatna nastava o hrani i hranjenju zahteva pažljivo odabrane nastavne programe u školama, na katedrama i ostalim odgovarajućim institucijama.
- Nepotpuno ili pogrešno informisanje o vrednosti namirnica i pravilnoj ishrani zahteva aktivnosti na objektivnom informisanju o vrednosti prehrambenih proizvoda.
Neinformisanost i sve veća potrošnja biološki nepotpune hrane stvara sve uslove za nastanak tzv. bolesti civilizacije. Najčešći poremećaj čitavog čovečanstva uzrokovan ishranom je nedostatak gvožđa u organizmu.
Istraživanja u nas objavljena još pre ovog poslednjeg rata pokazala su da oko četiri miliona odraslog stanovništva ima probleme izazvane nedostatkom gvožđa. Ovi podaci se slažu sa podacima publikovanim u Skandinaviji,Velikoj Britaniji i SAD koji pokazuju da oko 65 odsto svih žena koje imaju menstruaciju pati od nedostatka gvožđa. Prirodna lekovita sredstva mogu biti i preventiva i terapija ili dopunska terapija.
Potpuno netoksična, nekada mnogo korišćena u ishrani danas se polako vraća u naš svakodnevni život, nama svima dobro poznata.
Kopriva - žara, Urtica dioica l. fam. urticaceae
Korovska biljka cenjena kako u narodnoj tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, a istraživanja njenog sastava i civilizacijski problemi zdravog življenja preporučuju je za upotrebu u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi i fitoterapiji.
U fitoterapiji se koristi list ( Urticae folium ) i koren ( Urticae radix ). List se bere u proleće i to mlad i zdrav, suši u tankom sloju u hladu, da bi sačuvao svoju zelenu boju. Koren je najbolji izvađen u jesen.Opere se od zemlje i suši na suncu ili sušari.
U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njene lekovite vrednosti. Čajkanović je mnoga od njih zabeležio. Na Đurđevdan se kupa u vodi u kojoj je potopljena kopriva „zdravlja radi”, daje se i stoci „radi zdravlja i obilja u mleku”. Upotrebljava se kao lek od mnogih bolesti : groznice, kašlja , žutice , krvoliptanja iz nosa , grudobolje, gonoreje, protiv opadanja kose ...
Zbog jake apotropajske moći koristi se u zaštiti i čoveka i životinja : Porodilji se meće u jastuk da je brani od „senke” ( ženski demon koji porodilji škodi ), stoci se na Đurđevdan mažu vimena radi odbrane od činilica koje mogu oduzeti mleko, u seme namenjeno za setvu meće se koren koprive koji se prilikom setve zakopa usred njive... Svima je poznata kao utuk protiv groma. Tiberije se kad zagrmi kitio lovorom, a Srbi su se kad prvi put u proleće zagrmi kitili koprivom.Koprivom su Srbi kitili i verige da grom u kuću ne udari....
Naučna medicina je potvrdila mnoga narodna verovanja. U listu su dokazani prisustvo hlorofila ( 5% ) , tanina, karotenoida, fitosterola, vitamina C i K, raznih organskih kiselina (mrravlja, limunska) sluzi, voska, mineralnih soli ( Ca, K, Mg, Fe, Zn, Mn, Cu, Co )...
Kome, kada i zašto kopriva
- Za zdrave zube i kosti, za mineralizaciju u doba rasta , trudnicama i dojiljama – svima je neophodno prisustvo kalcijuma u svakodnevnoj ishrani.
- Bogatstvo magnezijumom sprečava tegobe cerebralne, vaskularne, stenokardične, muskularno-tetanične i visceralne prirode.
- Da spreči pojavu adenoma prostate i pomogne terapiji akutnog prostatitisa sa polenom se kombinuje kopriva jer obezbeđuje potrebne količine Zn (cinka) čiji nedostatak dovodi do poremećaja.
- Prisustvo Mn (mangana) ublažava staračku senilost i otklanja zaboravnost.
- Dovoljna količina vitamina K u svakodnevnoj ishrani sprečava pojavu krvarenja a njegov značaj za organizam i svakodnevno prisustvo u hrani razlog je da ga popularno nazivaju „faktor dugovečnosti”.
- Stvaranje hemoglobina pomažu Fe (gvožđe), Cu (bakar), i vitamin C , a Mn (mangan) pomaže aktiviranje gvožđa iz depoa te je njena svakodnevna upotreba prava preventiva anemije.
Kopriva se preporučuje kao dopuna terapiji u mnogim oboljenjima :
Olakšava tegobe izazvane artritisom, preporučuje se u alergiskim reakcijama (koprivnjača) na jaja, jagode, redovna je dopuna terapiji krvarenja različitog porekla. Prisustvo glikokinina i magnezijuma obezbeđuju bolje terapeutske efekte dijabetičarima. Bogatstvo minerala je preporučuje u oboljenjima jetre i žučnih puteva.
Loše navike u ishrani, te nedovoljan unos voća i povrća nalaže svakodnevnu upotrebu nekog preparata bogatog neophodnim sastojcima hrane.
Za sve uzraste, za sva životna doba (od rođenja do duboke starosti) svakodnevna upotreba koprive obezbediće vam normalno funkcionisanje organizma koji će biti otporan na infekcije.
Iz svega napred rečenog kopriva nam se nametnula kao neophodan satojak svakodnevne ishrane bilo da smo zdravi i želimo da se zaštitimo od bolesti, bilo da želimo da ublažimo tegobe već nastalog oboljenja.
Iz svega napred rečenog kopriva nam se nametnula kao neophodan satojak svakodnevne ishrane bilo da smo zdravi i želimo da se zaštitimo od bolesti, bilo da želimo da ublažimo tegobe već nastalog oboljenja.
Doze
Kapi u preventivne svrhe koristiti jednom dnevno po 20-30 kapi.
Kao dopuna terapiji dozu primeniti dva do tri puta na dan.
Kao dopuna terapiji dozu primeniti dva do tri puta na dan.
Protiv malokrvnosti, žutice, kamena u bešici čaj pripremiti na sledeći način :
50g koprive kuvati 15 minuta u litri vode, ostaviti preko noći i u toku dana piti umesto vode.
Protiv reumatizma čaj pripremiti od smeše jednakih delova lista koprive i breze.
20g ove smeše kuvati petnaest minuta u pola litra vode. Čaj piti u toku dana umesto vode. Za istu svrhu se može sačiniti smeša jednakih delova koprive, lipe i zove. Dvadeset grama ove smeše preliti sa pola litra vode, poklopiti i zagrejati do ključanja. Ocediti posle jednog sata i piti umesto vode.
Losion protiv peruti i opadanja kose sačinite sami
100g koprive kuvati na tihoj vatri 20 minuta u pola litra destilovane vode, zatim dodti 25gr kamilice i ostaviti 8 sati da stoji.Tečnost zatim ocediti i dodati joj 200 gr vinskog sirćeta. Ovaj losion utrljavati u koren kose svako veče. Rezultati neće izostati.
Za one koji žele u svoj jelovnik da uvrste koprivu evo i recepta za čorbu koja će biti prava blagodet za vaš organizam.
Čorba od mladih kopriva
Potrebne namirnice: 1 l mleka, 1 kg mladih kopriva, 1 pavlaka, 1 dcl ulja, 0,50 gr maslaca, 100 gr brašna, 2 češnja belog luka, so i biber.
PRIPREMA: Mlade koprive očistiti, oprati u slanoj vodi, ocediti i iseckati. Na ulju i maslacu propržiti brašno dok ne porumeni, pa dodati propasirani beli luk. Spustiti koprive, dodati mleko, malo vode, so i biber po ukusu. Prokuvati 10 minuta. Služiti toplo.
Da sačuvate zdravlje ili lakše pobedite bolest uspećete ako vam je kopriva svakodnevna hrana. I ne zaboravite, ako koprivu ne berete sami sve preparate nabavljajte SAMO u apoteci. I zakonodavac apoteku izdvaja od drugih mesta prodaje. Za nju su najrigorozniji uslovi za dobijanje saglasnosti za rad i u pogledu prostora i kadra.
Нема коментара:
Постави коментар