БРШЉАН

Lat: Hedera helix l.

Бршљан има још и фармакопејске назив "фолиа хедерае" а народ га још зна звати; брштан, брштика, бршљика.
Бршљан или хедера је добило име: (грчки Хедра = подлога, тло) јер је биљка причвршћена за подлогу.
Други наводе да је од келтског "Хеде" = уже, на које бршљеново стабло донекле личи; хелик = завојит, спиралан.
Опис:
Он је високи, пузави, трајни грм дуг до 20 метара.
Гране се адвентивним корењем учвршћују за подлогу.
Листови су кожасти, сјајни, врло разнолика облика.
На нецватућим огранцима трокрпасти до петерокрпасти, на цватућим огранцима нераздијељени, овални до ромбицно, тупи или шиљасти.
Цветови су жућкасто-зелени, до 5 мм. у пречнику, здружени у многоцвјетне полукуглом штитасте цватове.
Плод је црна боба пречника 8 до 20 мм. која зри у пролеће.
Бршљан расте у Европи и Југозападној Азији.
У медицини се користи лист и у мањој мери дрво.
Бршљан је грмолики пузавац који се бројним стабљичним корењем пење по дрвећу, Иако се често мисли да бршљан штети дрвећу (као имела), то није тако него се бршљан пење по дрвећу само из разлога да дође до више светла.
Листови бршљана су зимзелени, млађи са длакама а старији без.
Са горње стране су најчешће тамнозелени а са доње свијетлозелени.
Цветови су зеленкансто-жути, прикупљени у округли цват.
Из цветова се развијају плави плодови који су отровни.
Време сабирања и налазиште:
Листови бршљана могу се брати целу годину, иако је садржај лековитих материја највећи пре цветања (рана јесен).
Сабрани листови се постепено суше на ваздуху. Што се тиче налазишта, бршљан је врло честа биљка те га се може лако наћи у било којој шуми на дрвећу, или пак на тлу.
Такође није реткост да се бршљан пење и по старим зидовима у урбаним срединама, а добро подноси и каменита и вапненасто тла, воли влажан ваздух.
БРШЉАН на фасади
Историјски значај:
Бршљан се користио при уређењу Римског врта, но посебну популарност стекао је у Викторијанско доба, када се проширио широм света. У прошлим временима бршљан био симболом плодности и бесмртности. Разлог томе вероватно је чињеница што је изузетно отпоран и остаје зелен током целе године. Рани су кршчани своје мртве полагали на подлогу од бршљановог лишча. Слике бршљана могу се наћи у многим средњовјековним црквама, а бршљан се и данас налази на многим гробовима. Будући да је чврсто припијен уз дрво, бршљан је често симбол верности и срећног брака. Због његове податности и оматања око подлоге при расту, бршљан је симбол женствености.
Тако је још отац медицине Хипократ помогао тикви да стекне изузетну популарност у лечењу, иако није ништа знао о његовим исцелитељским својствима. Веровао је да у биљкама живе богови и духови који им дају исцелитељске моћи.
Бршљан је биљка која се спомиње у далекој прошлости. Још су га стари Египћани приписивали богу Озирису, који је сликан са штапом од бршљана, аи штап грчког бога вина Диониса био је испреплетен бршљаном. Па чак је и Александар Велики био крунисан њиме док се враћао из похода на Индију. Старим Римљанима био је симбол интелектуалнога достигнућа. У средњем веку користили су га као "детектор" за вештице; веровало се да крст начињен од бршљана може натерати вештице да се одају.
БРШЉАН - ДЕТАЉИ
Лековита својства и примена:
Бршљан је делотворан као лек против бронхитиса, астме и кашља.
Осим наведеног, доказано је да бршљан има и позитиван ефекат на срце, због чега се у новије време све више искоришћава.
Лековити делови биљке: Листови и делови стабљике са цветовима.
Активне материје: Сапонини, гликозиди, разне органске киселине и минералне материје.
Употребу у спречавању целулита подстакла су истраживања деловања активних једињења на вене и ензиме који одржавају здраву функцију ткива.
Неке биљке препознају на својим стаништима само стручњаци, бршљан препознају сви.
Ова занимљива, необично отпорна, пузајућа биљка обраста целе куће или стабла и каткад је права напаст.
Но, занимљиво, врло мало људи заиста зна колико је лековит.
Кад би само све жене знале колико је делотворан код целулита, друкчијим би очима гледале обрасле зидове.
Бршљан је права звезда фитотерапије и вековима употребљавани лек против кашља. У оштрој конкуренцији бројних биљака које се користе против кашља, а укључују слез, дивизмом, боквица, јагорчевина, плућњак и дивизмом, бршљан је однео пуну маркетиншку победу на тржишту. Будућност бршљана је све само не неизвесна. пре свега јер је планетарни хит у третману целулита: жеља за лепотом никад није питала за време или цену.
Ако се сваке вечери коса испире чајем од листа бршљана, уклонити ће се перут, а пијењем ће се очистити тело од тровања пестицидима и штетних радиоактивних зрачења.
Није препоручљиво узети више од две кашике уситњеног листа бршљана на литру воде.
Пратилац људских грађевина:
Бршљан (хедера хелик л. Аралиацеае) је пењачица која у природним стаништима расте на стаблима дрвећа, борећи се на тај начин да дође до најбитније енергије за биљке, сунчевог светла.
Не знамо да ли одговара то баш дрвећу, јер кадшто зна и угушити мања стабла.
Доласком људи, бршљан се необично добро прилагодио људским грађевинама, па расте по зидовима.
Како је естетски прихватљив, људи га радо остављају и не уништавају, а некоћ је спонтано служио и као изолациони материјал, будући да зими ретко одбацује листове.
Популарност му нису нарушили ни спорадични хорор филмови у којима бршљан угуши и укућане.
БРШЉАН - ЦВАТ
Лековито деловање:
Листови бршљана садрже велик број активних молекула, што можемо и очекивати од биљке разноликих лековитих својстава.
Главни су сапонозиди (хедерагенин, бајогенин, алфа-хедерин), те сапонини (хедерасапонин ц).
Сматра се да су управо они и делотворни спојеви.
Осим њих, листови садрже флавоноиде, деривате кавене киселине, полиацетилене, етерично уље и слободне аминокиселине.
Наука је помно истражила биолошка својства ових молекула, како би дала научни темељ стољетној употреби.
Укупни екстракт бршљана је експекторанс, односно олакшава искашљавање.
Но, занимљиво, хедерасапонин опушта мишиће бронхија (спазмолитик) и олакшава дисање, док алфа хедерин смањује претерано стварање слузи у плућима.
То дуално деловање чини бршљан делотворним и код сувог и код продуктивног кашља.
Хедерасапонини и полиацетилени показују деловање против патогених гљивица, праживотиња (протозоа) и бактерија, што оправдава древну употребу листа бршљана у спољној примени код гљивичних инфекција коже.
Купке од бршљана биле су дуго година заборављене, а потом су почетком овог века поново постале популарне. Модерну употребу код целулита подстакла су истраживања деловања активних једињења на вене и ензиме који граде међућелијски матрикс, односно одржавају здраву функцију ткива. Хедерасапонини делују једнако снажно венетонично као и далеко познатији есцин из дивљег кестена, а хедерагенин инхибира ензиме еластазе и Хијалуронидаза.
Инхибиција тих ензима омогућава да се ствара више међустаничних молекула еластина и хијалуронске киселине, што омогућава бољу изградњу поткожног ткива.
То је од непроцењива значења код целулита.
Постоје бројне рекламе за хиљаде различитих производа против целулита, но ако је то игде научно доказано, управо је то доказано у случају екстракта бршљана.
БРШЉАН - ПЛОД
Где се користи лист бршљана;
Након века разноликих употреба листа бршљана, временом су се искристалисале три главне индикације.
Комисија Е и ЕСЦОП, двије релевантне комисије за кориснике, јасно прецизирају следеће болести.
Прва су упале дисајних путева праћених кашљем.
Сугерише се дневна доза 0,3-1 г суве дроге или еквивалентних препарата (сирупа, текућих екстраката, инфуза, сувих екстраката).
Бршљан има предност пред другим типовима класичних биљака експекторанси, јер не само да олакшава искашљавање, него и регулише само стварање слузи.
Стога је та индикација проширена и на суви, непродуктивни кашаљ.
Бршљан је у тој индикацији планетарно познат и постоји више врло класичних биљних лекова у апотекама.
Друга важна индикација, коју наведене комисије прецизирају, су иритације и упале коже и слузокоже.
У прецизнијим терминима, углавном је реч о гљивичним инфекцијама коже, врло честој тегоби у широкој популацији.
Облози од чаја или масти уклањају брадавице, "бело прање" код жена, и гљивице.
примењује се најчешће у облику купки или облога.
Купке се справљају од 40 г листова на каду топле воде: прелију се литром кључале воде, оставе стајати 15 минута, оцеде, а све то излије се у купку.
За облоге се обично користи мања доза (10 г. На пола литре воде), а облози се раде помоћу газе и држе се на оболелим местима двадесетак минута. већ су и саме купке постале познате као јефтина варијанта кућног антицелулитног третмана.
Научна истраживања дала су подстицај произвођачима дермокозметике, па тако постоји неколико етаблираних брандова који као активну компонентну садрже екстракт листа бршљана.
Али није све само ствар гласне рекламе: активне материје из листа бршљана добро се упијају кроз кожу и заиста остварују своје деловање. Штавише, продиру у кожу далеко боље од планетарно познатог кофеина, којег произвођачи морају додати у знатно већим концентрацијама да оствари свој учинак.
Неки произвођачи комбинују их са другим активним материјама, као што су већ наведени кофеин, екстракт зеленог чаја, уљни мацерат готу коле (центелла асиатица), те етерична уља синергијског деловања, али и многим другим, природним материјама.
Облог од листова:
У антицелулит препаратима користе се и водени екстракти и уљни мацерат листа бршљана.
За разлику од невена и кантариона, мацерат листа бршљана ретко се справља у нашим крајевима, премда је врло једноставан за припрему - довољно је потопити суви лист бршљана у хладно цеђено уље попут бадема, кајсије, сунцокрета, па чак и маслине, и оставити 4 току.
Добије се мацерат врло неутрална мириса који се вековима користи код венских тегоба, гљивичних инфекција коже, ау модерним временима и против целулита.
У традиционалној медицини, купке од бршљана користиле су се код реуматских тегоба. Премда је та употреба данас заборављена, није за одмет запамтити овај податак - купке од бршљана заиста је лако справити.
Има ли бршљан своје ризике?
Занимљиво, али бршљан ретко кад показује нежељене ефекте, било споља или изнутра.
Знамо да свежи сок бршљана радо изазива алергије, али у оралним и козметичким производима екстракти се добијају од сувог листа.
Плодови (бобе) бршљана су отровни, но то је проблем тек у случају кад их мала деца забуном поједу мислећи да су јестиви.
Не показују интеракције са лековима и могу се користити ис другим облицима лечења, а сами препарати бршљана смеју се давати иу трудноћи.
Сируп:
Опрано свеже лишће исцедити у соковнику или млевењем кроз газу па цеђењем и 1 литру добијеног сока помешати са 2 киле меда, или прокувати 10 минута са 2 киле шећера.
Узима се 4-5 пута дневно, по једна кашика.
БРШЉАН
Рецепт:
Најчешће се користи чај од бршљана тако да се једна пуна кашичица сувих листова бршљана стави у 1/4 литра кључале воде.
Чај се након 10-15 минута процеди те је тада спреман за коришћење.
Тинктура:
20 г. Листа, 1 дцл. 60% алкохола, мочимо 5 дана.
За целулит:
Узети 50 мл. тинктуре листа бршљана, уље цветова невена, и уље корена чичка на 1 литру отопљене неслане свињске масти или маслаца.
Мјешати и загрејати на око 70 степени ц. те додати 50 мл. раствореног пчелињег воска, разлити у посудице и добро затворити. Сваку вече петнајстак минута утрљавати маст у кожу где се појавио целулит.
Ако се сваке вечери коса испире чајем од листа бршљана, уклониће се перут, а пијењем чаја ће се очистити тело од тровања пестицидима и штетних радиоактивних зрачења.
*** Напомена: ****
Није препоручљиво узимати више од две кашике уситњена листа бршљана на литру воде, ни више од 1 листа бршљана у чајним мешавинама.
БОБИЦЕ бршљана НЕ ОСТАВЉАТИ НА РУКЕ МАЛЕ ДЕЦЕ И НЕМОЈТЕ ИХ КОРИСТИТИ ЗА СПРАВЉАЊЕ ЧАЈА !!!
молимо прочитати изјаву
ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ: СВИ ТЕКСТОВИ И чланци су НЕОБАВЕЗНИ САВЕТИ у доброј намјери. КОРИСТИТЕ ИХ НА СВОЈУ ОСОБНУ ОДГОВОРНОСТ И РИЗИК. О СВАКОМ ПИТАЊУ, ПРЕДЛОГУ или информација из текста Конзултирајте стручним особама

********************************************************************************

.Бршљан је толико познат да посебан опис није потребан. Налазимо га свуда по листопадним шумама. Помоћу специјалне хватаљке пење се по стаблима на којима живи као паразит.

Има глатке, вечно зелене листове који се беру од пролећа до јесени. Бршљанов лист већ у малим количинама делује на крвне судове и срце. Бршљанов плод има у себи јабучну, мрављу киселину, танина, пектина, холестерина. Најделотворнији је гликозид хедерин који се налази у лишћу бршљана и који шири и сужава крвне судове, већ према јачини дозе. Не ваља га често иу великој количини употребљавати, јер у том случају може штетно деловати!

Лековита дејства:

-Лечи Болести слезине, полипе у носу (ушмрче се сок у нос), болести очију, меке кости, као облог за ране, против камена и песка у бубрезима.

-У Облику облога лечи кожне болести (екцеме), упалу мокраћне бешике.

-рано Које тешко зарастају треба облагати са свежим лишћем претходно намоченим у винско сирће.

-Шкрофулозну Децу добро је купати у одвара бршљановог листа.

На пола литра воде не сме се ставити више од три четвртине кашичице (уситњено) да се кува 3-5 минута. Након тога стоји још поклопљено неколико минута. Пије се трипут дневно по малу шољицу после јела за унутрашњу употребу са преслицом и наном.

За спољашњу употребу као облог или парење 2-3 кашичице на литрара воде: бршљана и преслице у једнаким деловима.