• хранљиве вредности (за 100 гр производа):
Енергетска вредност: 2134 КЈ / 514 кцал
Протеини: 30 г, масти: 41 г, (засићене: 4 г, незасићене: 37 г, полинезасићење: Омега 6-21,2 г, Омега 3-6,9 г, мононезасићене: Омега 9-8,9 г), угљенихидрати: 15 г, дијететска влакна: 9,3 г, шећери: 1,7 г) Трагови елемената: калцијум 61,7мг, гвожђе 3г, фосфор 186г, магнезијум 856,5мг, натријум 4,46мг, витамин Е 3,68мг.
Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :
NATURA KUTAK
NIŠ
Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20
Savetovalište!
Proizvode možete poručiti i pozivom na brojeve ili putem aplikacije Viber
NATURA
☎️+381184245096
JELENA TASIĆ
☎️+381641137793
SALE
☎️+381665323446
Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete
Ovde
NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa)
• својства:
Конопљино семе је веома хранљиво. Укус му је сличан орашчићу или семену сунцокрета. Може да се користи за припрему укусних и нутритивно веома вредних салата, јела, напитака.
Ољуштено конопљино семе садржи 41% масти, 15% угљених хидрата и 30% протеина, од чега је којег 65% чини лако сварљиви протеин едестин, који чини конопљино семе идеалним производом за веганце и вегетаријанце, пошто успешно замењује све врсте животињских протеина.
Ољуштено конопљино семе садржи есенцијалне масне киселине омега 6 и омега 3 у односу 3: 1, идеалном односу који одржава чистим чак и најмањи крвни суд и на тај начин делује превентивно против кардиоваскуларних болести. Оно је такође добар извор витамина Е у форми алфа-бета-гама и делта-токоферола и алфа-тоцотриенола.
Магнезијум и високо-квалитетни протеини у конопљином семену вам помажу да сачувате здравље током периода тешког рада и помажу да одржите баланс приликом стресних ситуација, тако да се конопљино семе нарочито препоручује интелектуалну и физички активним појединцима. Конопљино семе се због своје високе нутритивне вредности препоручује и за исхрану трудница и дојиља.
Семе цаннабис сативе, конопљино семе, садржи све есенцијалне амино и есенцијалне масне киселине неопходне за одржавање здравог живота. Ниједан други биљни извор не садржи есенцијалне амино кис. у тако лако сварљиве облику, нити садржи есенцијалне масне кис у савршеном односу за човекове нутритивне потребе, као што је то слуцај код семена конопље. Да не буде забуне, доста семенки из царства биљака садржи есенцијалне амино киселине, ланено семе нпр, али оно по чему је семе конопље уникатно је то да садржи 65% глобулина едистина. То је највише што је забележено у свету биљака.
Постоји 8 амино киселина које наше тело не може да ствара, и још две које ствара у недовољној количини, стога су те киселине неопхдне, тј. Есенцијалне. Исхрана којој ове киселине недостају сигурно води у болест, евентуално смрт. Ове есенцијалне амино киселине, заједно са осталих 11 које наше тело прави од есенцијалних, су повезане заједно, сходно генетици, у структуралне протеине који дају живот телу и ензиме (глобуларне протеине) који сачињавају саму срж људске машине, тј задужени су за основне механизме живота . Наше тело је дословце изграђено и одржава се бесконачно комплексним системом који једноставно ствара протеине од субјединица амино киселина. Свака амино кис се састоји од амино и карбоксилне групе везане за исти угљениковом (Ц) атом. Све амино киселине, осим простих, садрже још један споредни (угљениковом) ланац који је везан за Ц за који су везане амино и карбоксилна група.
Амино група 1 амино киселине се везује за карбоксилну групу друге амино киселине, на тај начин стварајући пептидне везе. Протеини су састављени од пептидних ланаца амино кислеина у специфичним секвенцама. Број могућих комбинација пептида је немерљив.
Пептидни ланци се могу кривити, увртати, спајати са другим пептидним ланцима путем слабих водоничних веза између азотових (Н) и кисеоникових (О) атома дуж ланца. Амино киселине такође стварају везе преко својих споредних ланаца. Сва три начина везивања амино киселина доприносе стварању бесконачних могућности облика протеина и потенцијала реактивности. Иако свака врста ствара и гради протеине специфичне за ту врсту, живот је устројен тако да тело може створити нове протеине под притиском преживљавања.
Глобулин су једна од седам класа простих протеина. Прости протеини су изграђени од амино киселина и не садрже непротеинске супстанце. Глобулин се налазе у семенкама и животињској крви. Едистини су биљни глобулини, ау крви је серум глобулин. Заједно са албуминима, глобулини су класификовани као глобуларни протеини. У глобуларне протеине спадају сви ензими, антитела, многи хормони, хемоглобин и фиброген (тело претвара фиброген у нерастворљиви фибрин који игра углогу у згрушавању крви).
Албумин, фиброген и глобулин су три главна типа протеина плазме. Плазма је течни део крви који доводи нутријенте до ткива. Сва три типа протеина плазме - серум албумин, серум глобулин и фиброген сачињавају око 80% плазме. Ови протеини служе као главни резервоари лако и брзо доступних амино киселина, у случају да их неко ткиво треба.
Биљна семена садрже албумин и глобулин, али не и фиброген. Албумин је хранљиви материјал који испуњава простор између језгра семена и омотача семена. Језгро семена треба албумин зарад одржавања иницијалног раста док не почне фотосинтеза. Глобулин едистин унутар језгра семена гарантује да семе има све ензиме неопходне за метаболичке активности. Глобулин је трећи по заступљености протеин у људском телу. Глобулин врше многе ензимске функције (изазивајући да се одвијају реакције) унутар саме плазме. Глобулин су одговорни и за природни и за стечени имунитет који особа има против страних организама. Тело користи глобулин и за стварање антитела која нападају антигене који нападају наше тело (вируси, бактерије, страни микроорганизми, токсини ...).
Глобулин су подељени у три класе - алфа, бета и гама глобулини. Алфа и бета глобулини имају улогу транспортног средства - преко њих се, у комбинацији са још неким супстанцама, врши транспорт протеина кроз тело, из једне тачке у другу. Они вуку материјале неопхдне за изградњу нових и замену истрошених или оштећених телесних структура.
Гама глобулини су потпуно неопходни за одржавање здравог и исправног имуног система. Они су подељени у пет класа антитела названих имуноглобулини. Свих пет класа су специфично створени за борбу против антигена који нападају ћелије. Имуноглобулини чине прву борбрену линију нашег тела у борби против инфекција и болести. Имуноглобулине производе беле крвне ћелије (Б лимфоцити), лоцирани у лимфним чворовима. При нормалном раду имуног система, сви инфицирајући антигени морају прво проћи кроз контролу лимфног система пре него што уђу у крвоток.
За време варења протеини из хране се распадају на амино киселине. Потом се те амино киселине апсорбују у нашем телу и укључују у изградњу протеина сходно потребама и расположивости амино киселина за изградњу одређених протеина. Наше тело треба неопходне амино киселине у довољној количини да би производило протеине попут глобулина. Међутим, најчешћи је случај да одговарајуће количине одређених врста амино киселина нису све време расположиве, тј. Присутне у нашем телу. Чак и ако наше тело има довољне количине есенцијалних амино кис да спречи болести настале недостатком истих, често се дешава да наше тело нема довољну количину ес. амино кис за изградњу имуноглобулина у количинама довољним да нпр. одбију инфекцију.
Најбољи начин да обезбедимо довољне количине амино кис за изградњу глобулина је унос хране богате глобулинима. Обзиром да протеин семена конопље садржи 65% глобулина едистина и велике количине албумина, тај протеин нам је већ на располагању у облику јако сличном оном који је у крвној плазми.
Глобулински протеини су антитела специфично прогрманирана за уништавање антигена. Они циркулишу кроз крвну плазму и '' чекају '' антигене, када се закаче за њих, активира се комплет корозивних ензима који буше рупе на површини антигена узрокујући њихов распад. Антитела су специфично скројена и дизајнирана за неутралисање или дезинтеграцију 1 специфичног типа антигена. Нпр, бела крвна зрнца или Б лимфоцити су програмирани за тражење и везивање за протеине или молекуле шећера на површини одређеног антигена. Када то ураде, Б лимфоцити по шаблону почињу да стварају антитела скројена специфично баш за тај антиген. Истовремено, Б лимфоцити стварају своје клонове који се називају плазма ћелије. Највећи део тих клонова почиње да производи антитела специфична за тај антиген. Остали клонови постају меморијске ћелије које се задржавају годинама у телу и траже, тј. Чекају изложеност тела неком антигену. Ако тело постане изложено, те меморијске ћелије се вежу за молекул протеина или шећера на површини антигена, и онда цео поступак иде надаље исто. Један Б лимфоцит се за пар дана може изделити на око 100 плазма ћелија. У оквиру свог животног века од пар дана, одрасла плазма ћелија може производити 2000 антитела сваке секунде. На тај начин се стварају залихе антитела, тј на тај начин наше тело стиче свој имунитет.
Способност тела да се одупре и превентира болест се огледа у брзини којом тело може створити неопходне количине антитела које ће одбити или угушити иницијални напад. Семе конопље нам пружа изврстан извор глобулинског материјала. Једењем семенки конопље ми нашем телу обезбеђујемо резервоар извора имуноглобулина неопходних за стварање антитела која ће се борити и превентирати болести. Уз све то, од семена конопље добијамо уље које сачињава 35% укупне тежине семена. Ово уље, у односу на остала природно цеђена, има најмању количину засићених масних киселина (8%), највећу количину полинезасићених есенцијалних масних киселина (80%). Иза семена конопље на другом месту је семе лана које има 72% полинезасићених есенцијалних масних киселина.
Линолеинску и линолеицна киселину наше тело не може да ствара, те их мора добијати путем хране. Ове две киселине су најважније за људско здравље. Укључене су у стварање животне енергије из хране и кретање те енергије кроз тело. Маст је друга по заступљености од супстанца у нашем телу, прва је вода. Тачан проценат варира (због исхране, вежби, генетских предиспозиција) између 15-22%. У идеалној варијанти, трећина унешених масти би требало да буду есенцијалне масне киселине. Најмање 10% дневних калорија треба да буде линолеинска киселина, а 2% дневних калорија линолеицна киселина. Оптимални однос линолеинске и линолеицна киселине се креце од 2: 1-4,5: 1. Однос од 2: 1 је најповољнији за спречавање дегенеративних болести. Уље семена лана садржи 58% линолеинске кисвлине и 14% линолеицна киселине, што је однос 4,1: 1, а уље семена конопље садржи 55% линолеинске кис и 25% линолеицна киселине, што је однос 2,2: 1 и управо тај однос чини уље семена конопље најбољим извором за оптимално здравље и спречавање читавог спектра различитих болести.
Поред тога, ове две киселине су укључене у пребацивање кисеоника из у ваздуха у плућима до сваке ћелије нашег тела. Оне имају улогу чувања кисеоника у ћелијској мембрани, који представља баријеру у евентуалном нападу вируса и бактерија. Вируси и бактерије не могу напредовати у присуству кисеоника. Оксидација је најважнији процес у нашем телу. Линолеинска и линолеицна кис су прекурсори (претходници, условно речено) за простагландине, који су супстанце сличне хормонима и имају улогу у регулацији многих функција у ткивима. Сви до сада идентификовани простагландини су класификовани у три групе - линолеинска киселина је почетни материјал за прву и другу групу, а линолеицна киселина је почетни материјал за трећу групу простагландина.
Простагландин Е1 (ПГЕ1) је најпознатији из прве групе. Помаже у превенцији срчаних напада и удара повезаних са кардиоваскуларним обољењима, тако што спречава крвна зрнца да се слепљују и на тај начин стварају угрушак који би зачепио артерију. ПГЕ1 омета и умањује стварање холестерола и побољшава циркулацију дилатацијом крвних судова. ПГЕ1 такође контролише стварање простагландина из друге групе, потом, укључен је заједно са Т ћелијама у имуном систему и може превентирари раст ћелија рака обзиром да ПГЕ1 регулише стопу деобе ћелија.
Линолеинска и линолеицна киселина, и још неколико високо незасићених масних киселина које тело прави од њих, су неопходне најактивнијим ткивима која захтевају размену енергије и електрона и кисеоник. Та ткива се највише налазе у мозгу, ретини, унутрашњем уху, адреналну и Тестикуларне ткивима. Ове две киселина носе високу (фину) енергију коју захтевају најактивнија ткива, и носе кисеоник у довољним количинама. Може се рећи да животна енергија тече кроз тело путем есенцијалних масних киселина и њихових деривата.
Више од пола укупног уља пронађених у биљкама са тамно зеленим лишћем чини линолеинска киселина (зелено лишће асдржи 1% уља). Највећа јој је концентрација у мембрани хлоропласта, где се врши фотосинтеза. Када сунчев зрак падне на лист, пи-електронски облаци цис-двоструких веза код линолеицна киселине апсорбују енергију фотона, понашајући се попут електрона у ласерским материјалима. Пи-електрони трансформишу соларну енергију у хемијску енергију, коју линолеицна киселина преноси где год је то у телу потребно. Линолеицна киселина је 5 пута реактивнији на светлост од линолеинске киселине. Сунчева светлост ~ 1000 пута увећава способност линолеицна киселине да реагује са кисеоником.
То је и проблем са незасићеним масним киселинама, поготово са оним које имају више цис-двоструких веза - јако су осетљиве на светлост и растуриће се врло брзо на светлости. Уља брзо постану ужегла и неподесна за јело. То уједно чини и посебну природу масних кислеина која их чини есенцијалним, тј неопходним за живот - велика улога у апсорпцији кисеоника и трансформацији сунчевве енергије, а са друге стране распадају се када су директно изложене ваздуху и сунчевој светлости. Када су изложене светлости, почињу ланчане реакције слободних радикала (јбмти изборе). Довољан је један фотон којег ће ухватити електрон од угљеника који се налази поред пара угљеника повезаних цис- везом. Тај ексцитовани електрон напушта орбиту, судара се са другим електронима или се повезује са водониковим језгром изазивајући на тај начиин ланчане реакције, које се даље настављају и трају 30,000 циклуса. Везе пуцају дуж ланца киселине, нови и другачији молекули се стварају. Многи од тих молекула, укључујући озониде и пероксида (који уништавају плућно ткиво), хидропероксид, полимере, а поготово хидропероксиалдехиди, су јако токсични за тело.
Иако живот не може без светла и кисеоника - осетљиве есенцијалне масне киселине убрзо постају токсичне уколико се са њима поступа неправилно. Природа је решила овај парадокс убацивањем моћних антиоксиданаса и слободних радикала (који имају улогу у контроли стопе оксидације и заробљавању слободних радикала пре него што ланчане реакције измакну контроли), од који су најпознатији витамин А и витамин Е. А када погледамо које све витамине садржи семе конопље видимо да су то витамини А, Ц, Е, Б1, Б2, Б3, Б6 и Д. Природа је створила витамине А иЕ да се растварају у полинезасићеним масним киселинама и на тај начин их чувају док оне обезбеђују несметан проток животне енергије кроз тело .
Нема коментара:
Постави коментар