Кверцетин здравље чува

Кверцетин је врло јака антиоксидативна супстанца која је показала разноврсно позитивно деловање на људски организам

Уз недостатак супстанци неопходних организму, све већа употреба индустријски прерађене, рафиниране и концентрисане хране у свакодневној исхрани доводи до развоја низа акутних и хроничних болести, које се исправнијим приступом исхрани могу превентивно спречити.

Од многих ефикасних материје из целог спектра фитонутријената с многоструко корисним дејствима на здравије функционисање организма кверцетин је, као врло снажан антиоксиданс, засигурно један од најактивнијих биофлавоноида.

Сва корисна деловања

Кверцетин је врло јака антиоксидативна супстанца, која је показала разноврсно позитивно деловање на људски организам. Истраживања су показала да делује противупално, антиалергијски, антиреуматски, антивирусно и антиканцерогено, а позната су и његова позитивна деловања на развој дијабетеса и његових последица, код лупуса, при смањењу згрушавања крви, смањењу стварања мокраћне киселине те на бројне функције ензима у организму. Нарочито се истиче његово снажно антикарциногено деловање код различитих малигних болести: леукемије, рака уста, дојке, јајника, желуца, јетре, дисајних путева и дебелог црева.
Противупално деловање огледа се у инхибицији (кочења) биосинтезе метаболита који настају из проинфламаторне арахидонске киселине (леукотриени лт4 и група проинфламаторних простагландина ПГ2), али иу инхибицији проинфламаторних ензима циклооксигеназе и липоксигеназе (проинфламаторни = подстичу упалну рекацију). Инхибиција ослобађања хистамина уз противупално има и антиалергијски учинак. Његово противупално деловање има врло позитивне ефекте на развој разних акутних и хроничних упалних процеса у организму, али иу развоју кардиоваскуларних и реуматских болести те вређа (чира) на желуцу.
Као антиалергијско деловање већ је поменуто антихистаминско деловање, али он такође инхибира ослобађање алергијског посредника (ИгЕ), као и синтезу и ослобађање пептида-леукотриена у плућима (важно код астме) путем смањења ензима ае5-липоксигеназе. Кверцетин инхибира и друге ензиме који од арахидонске киселине стварају имунореактивне леукотриене (лт4).
Антикарциногено деловање доказано је приликом бројних истраживања, која показују не само његово превентивно деловање на појаву разних малигних обољења него и на ток развоја болести, и то блокирањем раста ћелија и синтезе ДНК.
Позитивно деловање кверцетина код дијабетичара очитује се у смањењу дијабетичких компликација као што су катаракта, ретинопатија и неуропатија. Уз то, његов утицај на регулисано излучивање инсулина штити бета-ћелије гуштераче од оштећења.

Кверцетин има и врло позитиван учинак на развој хроничних неуродегенеративних болести (Алцхајмерове, Паркинсонове), аи штити кожу од оштећења УВ-Б зрацима.
Осим набројаних позитивних деловања на здравље људи, кверцетин показује и посредно синергистичко деловање на многе процесе у организму, делујући као снажан антиоксиданс на вишак слободних радикала.
Једно од изузетних својстава кверцетина јест биоакумулација у организму због релативно дугог полувреме елиминације елиминације из организма (око 24 сата). Највећа концентрација у крви јавља се два сата након конзумирања. У нормалној и исправној људској исхрани садржај кверцетина најчешће се креће 15-500 мг дневно, што има изузетно добро превентивно значење за здравље људи, а ограничења приликом конзумације путем хране не постоје. Терапијске дозе у случају болести свакако су веће од оних које се могу узети путем хране, а смеју се узимати само под лекарском контролом.

Здравље на дохват руке

Кверцетин спада у групу биофлавоноида који су широко распрострањени у свету биљака и садржан је у многим прехрамбеним намирницама као што су лук, јабуке, бобичасто воће, купусњаче, разне семенке, црни чај, црно вино. Од поврћа је посебно заступљен у свежем црвеном луку (пронађено чак до 300 мг / кг) те брокули, која је врло богата и другим корисним фитонутријентима. Најефикаснији облик кверцетина је онај који се налази у свежем луку.
Има га доста у чиа семену,

 јабукама, највише у кори, а посебно црвеним јабукама. Не постоји у Великој Британији узалуд изрека "Ан аппле а даи кеепс тхе доцтор аваи", јер свакодневна конзумација јабука битно доприноси бољем здрављу.
И црно вино, уз друге флавоноиде, садржи кверцетин (и преко 7 мг / л), чиме у знатној мери доприноси здрављу човека, али, наравно, уз услов умерене конзумације. Данашње препоруке за конзумирање црног вина говоре о чаши вина дневно током пет дана у недељи (уз два дана апстиненције). Истраживања црног вина упућују на то да могући садржај кверцетина у њему може бити битно смањен код рафинисаних вина, код којих се уклања њихов опор укус. Црна вина домаће кућне производње (која нису рафинисана) гарантовано садрже знатне количине кверцетина и могу се препоручити у умереним количинама.

Одговарајућа и разноврсна исхрана

Исправном исхраном у смисли садржаја, неопходне количине и разноврсности, можемо превентивно обезбедити богатство које човеку даје здрав живот. Кверцетин је само једна од карика у ланцу здравих прехрамбених материја које су свакоме на дохват руке, само што су понекад случајно или из незнања или немара, понекад и комоције у набави намирница, избачене из свакодневне исхране. Време је да то промените и прихватите све благодати које храна пружа.