Mirjana Karanović: Nesvesno unosimo kalorije

„Kad telo ne uspeva da se nosi sa zadacima koje mu dajete u vidu loše hrane, postaje bolesno, pa tada morate da ga tog tereta olobodite. Dok je zdravo, može da se bori s tom lošom hranom, pa zato i ne primećujemo kako ona, godinama, utiče na organizam“

Šta želiš i čega se plašiš
Kod zdravih ljudi sve zavisi od toga koliko kalorija unose i koliko od toga troše. To je vrlo jednostavna računica, a problem je što mi često nesvesno unosimo kalorije, ili smo svesni ali ne marimo.
Ja na stres reagujem hranom. Tada, da bih se smirila, jedem više nego što mi je potrebno. Praktično, na taj način nastojim da postignem neosetljivost na stvari koje me uznemiravaju.
Vežbanje mi je, u velikoj meri, pomoglo da regulišem stres. Ono podiže raspoloženje, aktivira ceo organizam, ne dozvoljava ti da budeš depresivan… 
Meni daje sigurnost, jer kad ponekad ponovo hranom reagujem na stres – znam da se uvek mogu vratiti na ono što je sada već postalo moj životni stil. Mislim da su osnovna pitanja ”šta želiš” i ”čega se plašiš”.
Ne želim da kad ostarim budem nemoćna, niti da o svom zdravlju počnem da brinem tek kad napunim sedamdeset. Verujem da, zahvaljujući ovakvom načinu života, tada neću imati toliko tegoba koliko ih ima većina u tim godinama.
S duhom nemate problem – što ste stariji sve bolje se osećate, budući da imate iskustvoi saznali ste tajne koje mladi tek treba da otkriju. Zbog toga vam je dobro, ali o telu morate mnogo više da brinete.

Zadaci za organizam
Nisam bolesna da bih se striktno držala neke ishrane, ali verujem da to što jedemo u velikoj meri utiče i na naše fizičko i na mentalno zdravlje.
Kad telo ne uspeva da se nosi sa zadacima koje mu dajete u vidu loše hrane, postaje bolesno, pa tada morate da ga tog tereta olobodite.
Dok je zdravo, može da se bori s tom lošom hranom, pa zato i ne primećujemo kako ona, godinama, utiče na organizam, a onda se čovek odjednom razboli. Ali u velikom broju sučajeva tada je ili kasno ili je potrebno veoma mnogo truda. Nastojim da mom telu ne bacam previše ”klipova u točkove”, da se ne bi moralo boriti s mojim slabostima, već da ga podržim.

“Sebi više ne dozvoljavam greške češće od dva puta nedeljno, a pod greškama podrazumevam čokoladu, sladoled, feta-sir uz salatu…“

Petnaest kilograma manje
Sve na svetu se buni kad probaš da mu promeniš način na koji je dotle funkcionisalo. To je pitanje fizike, na generalnom planu. Da biste svoje mišiće navikli da budu aktivni na drugi način, potrebno je mnogo napora.
Svakog dana sam fizički aktivna, s tim što tri puta nedeljno vežbam, a ostalim danima trčim. Takva fizička aktivnost mi je postala potreba, a kad izostane – osećam kao da sam izneverila sebe.
Samo vežbanje za mene i nije neka novost, jer sam to uvek činila, ali pre godinu dana sam ga prvi put udružila s promenom u ishrani.
Rezultat je petnaest kilograma manje. Sebi više ne dozvoljavam greške češće od dva puta nedeljno, a pod greškama podrazumevam čokoladu, sladoled, feta-sir uz salatu…
Ranije je moja najveća slabost bila testo. Ishrana mi se bazira na povrću, koje volim bez izuzetaka, žitaricama, ribi…
Vegetarijanka sam od 1992. godine, ali ne iz ubeđenja već zato što ne volim meso. Jednostavno, nije mi ukusno. Ne mislim da je to neka moja prednost, niti način ishranekoji treba da prihvate svi ljudi.

“Mislim da nijedna dijeta, pa ni ne znam koliki gubitak kilograma, ne može da te usreći ako ne voliš sebe”

Šta prija nama, a šta našem telu
Čovek je svaštojed, a svako treba da pronađe šta prija njegovom telu.
Vrlo često ono što nama godi uništava naše telo. Otkriti šta je za nas dobro i živeti u skladu s tim najveća je sreća koju sebi možemo da priuštimo i da se za to izborimo. Ključni problem jeste to što imamo neraščišćene emotivne situacije zbog kojih, preko hrane, činimo autodestrukciju.
Nema velike razlike između uništavanja sebe hranom i alkoholom ili drogama. U osnovi je nedostatak samopoštovanja i ljubavi prema sebi. Mislim da nijedna dijeta, pa ni ne znam koliki gubitak kilograma, ne može da te usreći ako ne voliš sebe.
Zato su vrlo važni razgovori sa psihijatrima, terapeutima, uopšte ljudima koji se bave psihom, što nam pomaže da se suočimo sa traumama doživljenim u detinjstvu, nedostatkom ljubavi, strahovima…
Kad time počnemo da se bavimo i da to otpetljavamo, onda su sva ostala pitanja našeg fizičkog i duhovnog zdravlja na pola puta do rešenja. Sve bolesti su, zapravo, vezane za našu emotivnu istoriju.
Ubrajam se u ljude koji veruju u snažnu povezanost fizičkog i duhovnog. Nesrećan,nezadovoljan, isfrustriran, napaćen čovek kandidat je za neku ozbiljnu bolest u budućnosti. Pogledajte koliko se njih teško razbolelo deceniju posle rata, bombardovanja, svih tih tada doživljenih trauma. Sve su to posledice teških situacija.

izvorni text.............http://www.lepotaizdravlje.rs/zdravlje/ishrana/mirjana-karanovic-nesvesno-unosimo-kalorije/...............