Poznato je da začinsko bilje dodato
jelima obogaćuje ukus i miris spravljenog jela. Verovatno vam je poznato da sveže ubrano začinsko bilje ima intenzivniji ukus i miris od sušenog. Neke začinske biljke ispuštaju mirise koji odbijaju razne dosadne insekte u vašem stanu poput muva i komaraca. Mirisi pojedinih začinskih biljaka obogaćuju vazduh osvežavajućom aromom koja na ljudski mozak deluje opuštajuće i relaksirajuće, poput aromaterapije. Začinsko bilje koje se najčešće koristi u spravljanju jela i koje bi bilo korisno imati u stanu su:
Bosiljak (Ocimum basilicum) se koristi kao začinska i lekovita biljka. Sem što daje pikantan ukus jelu, poboljšava varenje i odličan je antioksidant. Čuva hranu od kvarenja. U kulinarsvu se koristi pri spravljanju jela od plavog patlidžana, karfiola, krompira, redovan je sastojak u jelima od paradajza, a u mediteranskim krajevima od njega se spravljaju sosovi za prelivanje mesa ili testenine.
Ovo je jednogodišnja biljka kod koje se mogu koristiti svi nadzemni delovi iako se u praksi najčešće upotrebljavaju samo listovi koji se obično beru pred cvetanje.
Sadi se u aprilu i martu, a može se konzumirati već od maja kada daje prve cvetove koji traju do avgusta. Voli sunce i vlažnu zemlju te mu treba održavati zemljište vlažnim i držati ga na sunčanoj strani stana ili terase ali najbolje u nekom kutku jer ne podnosi promaju.
Ovo je jednogodišnja biljka kod koje se mogu koristiti svi nadzemni delovi iako se u praksi najčešće upotrebljavaju samo listovi koji se obično beru pred cvetanje.
Sadi se u aprilu i martu, a može se konzumirati već od maja kada daje prve cvetove koji traju do avgusta. Voli sunce i vlažnu zemlju te mu treba održavati zemljište vlažnim i držati ga na sunčanoj strani stana ili terase ali najbolje u nekom kutku jer ne podnosi promaju.
Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :
NATURA KUTAK
NIŠ
Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20
Savetovalište!
Proizvode možete poručiti i pozivom na brojeve ili putem aplikacije Viber
NATURA
☎️+381184245096
JELENA TASIĆ
☎️+381641137793
SALE
☎️+381665323446
Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete
Ovde
NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa)
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) zbog svog intenzivnog ukusa najčešće se koristi kao dodatak mesu sa roštilja, a specijalan ukus daje jelu od povrća. Blagotvorno deluje na žuč i tešku hranu čini lakše svarljivom i otklanja nadimanje te je preporučljiva gastronomima koji vole teška i masna jela. Čaj od ruzmarina se koristi za smirenje glavobolja i lečenje disajnih puteva. Kupka u koju je dodato par kapi ulja od ruzmarina poboljšava cirkulaciju, pospešuje lučenje vode iz organizma.
Ruzmarin se proizvodi iz pelcera jer zasađenom iz semena treba dugo da naraste. Pelceri se sade u septembru i oktobru. Preko zime ga treba čuvati od mrazeva jer je veoma osetljiv na niske temperature. Odgovara mu svaki tip zemljišta i nije zahtevan prema đubrivima. Voli sunce ali ne podnosi veliku vlažnost te ga treba samo povremeno zalivati. I kod ruzmarina se kao i kod bosiljka mogu konzumirati svi nadzemni delovi.
Nana, menta (Mentha piperita) je izuzetno korisna biljka koju bi svakako trebalo imati u stanu. Sveži listovi kao i osušeni mogu se koristiti za spravljanje čajeva ali i za jela koja su teško svarljiva poput kupusa ili pasulja. Zbog svog aromatičnog ukusa stavlja se u slatke kolače i voćna jela. Čaj od nane u vrelim letnjim danima okrepljuje organizam, koristi se za regulisanje probavnih tegoba, a poznato je i njeno lekovito dejstvo u održavanju higijene i zdravlja usta i zubi.
Nana se sadi pelcerom. Najbolje vreme za rasađivanje je mart. Grančiću treba ostaviti u vodi par dana dok ne razvije koren a potom se zasaditi u zemlju bogato humusom. Ne podnosi najbolje direktno svetlo pa ju je najbolje držati u poluseni ili na difuznoj svetlosti. I pored toga, voli vodu te ju je potrebno obilno zalivati. Cveta u julu i avgustu a koriste se listovi koji su najbogatiji aromatičnim uljima neposredno pred cvetanje. Još jedan interesantan podatak za nanu je da pročišćava vazduh a njen miris utiče na otvaranje disajnih organa. S toga je treba držati u stanu posebno kod ljudi koji imaju disajne probleme.
Majčina dušica (Thymus serpyllum) ima antibakterijsko dejstvo, deluje umirujuće kod infekcija disajnih puteva, dijareje i želudačnih tegoba. Lekoviti sastojci se nalaze samo u listu i cvetu. Ima opor i pomalo gorak ukus te se u kulinarsvu koristi za jela jakog ukusa poput jagnjetine, divljači, zečetine, mada se koristi kod jela od krompira i povrća, posebno graška i pasulja.
Nije zahtevna prema zemljištu te se može posaditi i na siromašnijoj podlozi. Voli rastresitu zemlju pa se može u smesu zemlje dodati i malo peska ili vrlo sitnog šljunka. Dobro podnosi suvo zemljište, a ako se često zaliva može istruliti, zato treba biti veoma pažljiv kod zalivanja ove biljke. Što se tiče zahteva za suncem, bolje raste na osunčanim mestima ali uspeva dobro i na zasenjenim. Seje se u proleće. U toku vegetacije potrebno je povremeno odsecati vrhove kako bi se pospešilo izbijanje bočnih izdanaka. Cvet donosi tokom juna i avgusta. Rezanje grančica za upotrebu vrši se u vreme cvetanja biljke.
Origano (Origanum vulgare) je veoma lak za gajenje jer nema velike zahteve i brzo stiže za upotrebu. Ako se seje iz semena potrebno je naklijavati seme tako što se stavi u gazu ili vatu i povremeno kvasi tako da ne bude ni suvo ali ne ni potopljeno vodom da bi imao dovoljno vazduha. Naklijala semena se postave na površinu zemljišta i polije vodom. Origano više voli suvlje zemljište. Dovoljno ga je tek povremeno zalivati manjom količinom vode. Ima velike zahteve za svetlom i više mu odgovara rastresito zemljište.
Kada biljka naraste 10-ak cm ili obrazuje 10-12 listova možete početi sa branjem i upotrebom listova.
Svo ovo začinsko bilje se može sušiti tako da ga imate tokom cele godine. Jedan od manje poznatih načina čuvanja začinskog bilja i to u svežem stanju je njegovo zamrzavanje u kockicama leda. U kalup za pravljenje leda se poslažu sveži listovi ili sveže grančice i posudice napune vodom i zalede. Pre upotrebe izvadite komadić leda sa biljkom iz zamrzivača i ostavite da se otopi ili tako sa kockicom leda ubacite u jelo koje kuvate.
Začinsko bilje uglavnom ne zahteva veliki prostor niti posebne uslove gajenja i veoma ih je lako uzgajati u saksijama. Možete ih gajiti zasebno ili zajedno sa pojedinim povrćem (ovako združeno gajenje čak pospešuje rast i međusobno se štite od raznih nametnika). Uz malo kreativnosti, možete dobiti i veoma interesantne i dekorativne kombinacije koje će ulepšati izgled vašeg doma ili terase.
Začinsko bilje uglavnom ne zahteva veliki prostor niti posebne uslove gajenja i veoma ih je lako uzgajati u saksijama. Možete ih gajiti zasebno ili zajedno sa pojedinim povrćem (ovako združeno gajenje čak pospešuje rast i međusobno se štite od raznih nametnika). Uz malo kreativnosti, možete dobiti i veoma interesantne i dekorativne kombinacije koje će ulepšati izgled vašeg doma ili terase.
Нема коментара:
Постави коментар