Ko pomaže u smanjenju holesterola ?

6 namirnica koje će smanjiti holesterol za tri meseca

Visok nivo holesterola u krvi ključni je faktor za razvoj srčanih oboljenja, koja uzimaju tri puta više života nego tumor dojke i dva puta više od raka pluća. Dobra vest je da je smanjenje holesterola najvažnija stvar koju možete da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje. Da li je dovoljno samo promeniti ishranu ili je to moguće jedino uz upotrebu statina? Odgovor stručnjaka glasi da je moguće znatno smanjiti nivo holesterola izmenama u ishrani. Što je još bolje, ne morate se odricati jaja ili čokolade. Bitno je da kombinujete 6 vrsta namirnica i za tri meseca imaćete 20 odsto manje holestertola.  

 

Ovaj proizvod možete kupiti u prodajnom objektu :

NATURA KUTAK 

NIŠ 

Ul. OBILIĆEV VENAC br. 20

Savetovalište!

Proizvode možete poručiti i pozivom na brojeve ili putem aplikacije Viber

NATURA

☎️+381184245096

JELENA TASIĆ

☎️+381641137793

SALE

☎️+381665323446

Klikom na link dobijate putokaz i mapu kako da nas nađete

Ovde 

NATURA KUTAK NIŠ OBILIĆEV VENAC 20 (Google mapa) 

ZDRAVA HRANA
U pametnu hranu spada kefir kao proaktiv, kao i ostali proizvodi koji sadrže stanole i sterole. Ovi prirodni molekuli, koji se nalaze u biljkama, blokiraju apsorpciju holesterola iz namirnica, koji se potom izbacuje iz organizma.

Dokaz: Studije su pokazale da biljni steroli smanjuju nivo holesterola za sedam do deset procenata za tri nedelje.

Količina: Potrebno je unositi 2 grama uz najobimniji obrok u toku dana, svakodnevno. Najbolji izvor je jogurt. Umesto toga možete pojesti šest malih kašičica margarina obogaćenog vitaminima kako bi se dobila ista količina sterola, što daje 150 kalorija i 18 grama masti.

Savet stručnjaka: Uzimajte ih uz glavni obrok jer steroli smanjuju količinu apsorbovanih masti. “Gutljaj uz jutarnju kafu ili mrvice margarina tokom dana neće proizvesti isti efekat.
VLAKNAVisoki sadržaj vlaknastih materija kod pasulja i variva znači da se ne mogu lako svariti u crevima. Vlakna se vezuju za holesterol tako da se on izbacuje sa otpadnim materijama. Hleb bogat vlaknastim materijama treba uvesti u ishranu.

Dokaz: Metaanalizom u 67 studija o vezi vlaknastih tvari i nivoa holesterola došlo se do zaključka da konzumiranje većeh količine vlakana pomaže da se smanji loš LDL holesterol za malu ali značajnu količinu. Namirnice sa vlaknastom metrijom, kao što je pasulj, takođe utiču na to da organizam upija manje zasićenih masnoća, što pomaže u kontroli telesne težine i štiti arterije od masnih naslaga.

Količina: Osamnaest grama dnevno. Oko pet grama dolazi iz proizvoda na bazi ovsa, a da dobijete ostatak potrebne količine dovoljno je da uzmete parče tosta bogatog vlaknima i dve supene kašike pasulja. Voće i povrće takođe će povećati unos vlaknastih tvari.

Savet stručnjaka: Nivo holesterola smanjićete i ako samo zamenite beli hleb grahamom.

ORAŠASTI PLODOVIVećina orašastih plodova, uključujući badem, orah i kikiriki dobri su za smanjivanej holesterola. Treba izbegavati zasoljene varijante, posebno ako i inače imate povišeni krvni pritisak. Još uvek nije sasvim jasno kako ovi plodovi utiču na smanjenje holesterola, ali se možda radi o tome da sadrži biljne sterole kao i monozasićene masti koje štite krvne sudove od oštećenja. Pored toga, bogati su vlaknima i vitaminom E.

Dokaz: Godine 2010. prilikom analize 25 studija izvršenih u SAD u vezi sa konzumiranjem orašastih plodova i nivoa masnoće u krvi došlo se do zaključka da se svakodnevnim uzimanjem osam do deset plodova smanjuje nivo ukupnog holesterola za pet procenata, i da su ovi plodovi posebno korisni za one koji imaju visok nivo lošeg LDL holesterola.

Količina: Između 25 i 50 grama dnevno.

Savet stručnjaka: Orašasti plodovi zasićuju, tako da ne samo što smanuju holesterol, nego i smanjuju potrebu za stalnim grickanjem. Iako su, teorijski, vrlo kalorični, malo je verovatno da se iz njih iskorišćava sva energija.

Koliko smem dnevno da pojedem? 1. Malu šolju kefira 2. 30 g orašastih plodova - oko 25 badema, na primer 3. Parče crnog hleba i 80 g pasulja 4. 90 g ovsa, zobena kaša, tri ovsena kolača i dve kriške ovsenog hleba 5. Dve supene kašike maslinovog ulja ili uljane repice - pri kuvanju 6. Dva sojina proizvoda - 125 ml sojinog pudinga, 70 g mlevene soje, jogurt od soje i čašu sojinog mleka - super za početak

SOJA
Mleko od soje, sojini oraščići i jogurt od soje pomažu jetri u izbacivanju lošeg LDL holesterola iz krvotoka. Soja može služiti i kao zamena za mlečne proizvode i meso.

Dokaz: Postoje neki pokazatelji, uključujući i studiju iz 2011. godine, da sojini proteini pomažu u skidanju ukupnog holesterola. Iako su efekti bili skromni, neki stručnjaci kažu da zbog toga što sojini proizvodi, kao, na primer tofu sir, često mogu biti zamena za meso, ona smanjuje unos zasićenih masti iz drugih izvora.

Količina: Eksperti preporučuju najmanje dve do tri porcije sojinih proizvoda dnevno. To je količina od pola litre sojinog mleka ili jogurta. Može doći do snižavanja holesterola za pet procenata, ali naučni dokazi za ovaj podatak su limitirani.

Savet stručnjaka: Počnite jednom porcijom dnevno i postepeno unosite soju u ishranu.

ZDRAVA ULJA
Maslinovo ulje i uljana repica, koji sadrže uglavnog monozasićene masti, niti povećavaju niti smanjuju nivo holesterola. Ipak, pomažu u jačanju zidova arterija, što znači da arterije čini otpornijim na delovanje holesterola. Ove masnoće se i lako prečišćavaju u organizmu.

Dokaz: Studije pokazuju da zamenom zasićenih masti, kao što su svinjska mast i puter ovim uljima za rezultat ima smanjenje nivoa holesterola. Ona pomažu i u sprečavanju da LDL izaziva upale u arterijama, što je ključni faktor za kardiovaskularna oboljenja.

Količina: Dve supene kašike dnevno u spremanju obroka. Istraživanje iz 2002. godine pokazuje da konzumiranje ove količine maslinovog ulja svakog dana smanjuje ukupni holesterol za osam procenata za šest nedelja. Takođe, poznato je da je devičansko maslinovo ulje najbolje.

Savet stručnjaka: Za polinezasićene masti iz suncokretovog ulja smatralo se da su dobre kao i maslinovo ulje, ali u poslednje vreme se pokazalo da prevelika upotreba suncokretovog ulja izaziva oksidaciju, što znači povećanje naslaga na zidovima arterija. Ipak, zapamtite da su i polinezasićene masti još uvek bolje od putera i svinjske masti.

OVAS
Ovas sadrži sastojke koji se nazivaju beta glukanima, koji mu daju izgled kaše. Beta glukani formiraju debeo želatinasti sloj u digestivnom traktu i vezuju holesterol u crevima, sprečavajući time da organizam apsorbuje holesterol. Potom se holesterol zajedno sa nastalim želatinastim slojem izbacuje iz organizma.

Dokaz: Analizom 12 istraživanja u kojima je učestvovalo više od hiljadu ispitanika pokazale su da dodavanjem beta glukana svakodnevnoj ishrani preko ovsa i drugih cerealija smanjuje nivo holesterola za pet procenata za tri meseca.

Količina: Tri grama beta glukona dnevno. To je jednako manjoj činiji kaše, tri krekera od ovsenog brašna ili dva parčeta ovsenog hleba. Ove količine bi trebalo da omoguće i dnevni unos vlakana od oko 5 grama.

Savet stručnjaka: Studije pokazuju da je beta glukan dobar za srce i da je ovas vrlo jestiv. Postoji čak i hleb sa dodatkom ovsenih mekinja. Bilo bi najbolje redovno uzimati tri porcije ovsa dnevno, kako bi se dobio potpuni efekat.

Grčko seme – piskavica Trigonella foenumgraeceum

Смањује холестерол - Пискавица садржи сапонине који смањују апсорпцију у телу холестерола из масне хране, смањити производњу у телу холестерола , посебно штетно ниску липопротеида ниске густине (ЛДЛ).
http://natura-kutak.blogspot.com/2014/11/grcko-seme-piskavica-trigonella.html

PITANJA I ODGOVORI 1. Ako je holesterol toliko loš, zašto se nalazi u našem organizmu? - Holesterol je masna supstanca koju proizvodi jetra i koristi se za izgradnju zidova ćelija, uz pomoć njega stvara se zaštitna obloga oko nerava i služi u proizvodnji drugih hemikalija, kao što su hormoni. Holesterol se u organizmu nalazi u kombinaciji sa proteinima kako bi se formirali zašttini slojevi oko sićušnih zrnaca masti apsorbovanih iz namirnica, koja se zovu lipoproteini. Svrha tog oblaganja jeste da drži masti zajedno, tako da u krvi ne bismo imali plutajuće deliće masti. Dva lipoproteina koja se obično mere jestu lipoprotein niske gustine (LDL) i onaj visoke gustine (HDL). LDL je poput velikih grudvi masnoža i proteina koji se kotrljaju duž arterija i jedino jetra može da ih izbaci iz organizma. Dok putuje, masnoća prolazi kroz zidove arterija i ulazi u njih. Taj proces, po imenu ateroskleroza, prouzrokuje sužavanje zidova arterija tako da krv ne može normalno da prolazi kroz njih, a usled toga nastaju ugrušci krvi koji mogu da izazovu srčani ili moždani udar. HDL je poznat kao “dobar” holesterol. Mnogo je manji i skida naslage masnoća sa zidova arterija dok cirkuliše kroz organizam. Zbog toga je važno znati koliki je nivo i jednog i drugog holesterola u krvi, budući da je upravo odnos između njih bitan za postojanje rizika od oboljenja. Šta uzrokuje porast nivoa masnoće? Masnoće zavise od genetskog nasleđa i načina ishrane. Na zapadu, mnogi ljudi imaju veći nivo holesterola nego oni iz zemalja gde je ishrana manje masna, kao što je, na primer, Japan. Konzumiranje hrane bogate zasićenim masnoćama, kao što su puter, kajmak, mesni proizvodi, kobasice i brza hrana, dovodi do povišenog holesterola. Kako se meri holesterol? Ono što je bitno jeste odnos između LDL i HDL. To se može izmeriti običnom analizom krvi u domu zdravlja. Rezultat daje zapreminu holesterola a jedinica je milimol po litru krvi, ili mmol. Dobro je da LDL bude ispod 3 mmol, a granica ukupnog holesterola je 5 mmol. Ljudi kod kojih postoji povećani rizik od srčanih oboljenja - oni sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, ili sa porodičnom istorijom ove bolesti, trebalo bi da imaju ukupan holesterol najviše 4 mmol, pri čemu bi LDL trebalo da bude najviše 2 mmol. Ko ima više od 8 mmol ukupnog holesterola spada u srednje di visoko rizičnu grupu, u zavisnosti od starosti i pritiska. Rezultat od čak 5 ili 6 mmol kod nekih osoba može biti suviše visoko, tačnije, kod onih koji imaju i druge rizične faktore, kao što je, na primer, reumatski artritis. Koliko često treba proveravati holesterol? Posle 40-te godine života, nivo holesterola trebalo bi kontrolisati svaih pet godina. Ako ste u porodici imali srčana oboljenja ili povišeni holesterol, trebalo bi odmah da krenete sa merenjem, i pre 40-te. Da li ako imam povišen rezultat znači da ću dobiti srčani udar? Kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara. Što je osoba starija to je veći i rizik. Takođe, pušenje, visok krvni pritisak, nasledna istorija i nekretanje povećavaju rizik. Kombinacija visokog holesterola sa ovim faktorima predstavlja zvono na uzbunu. Da li ću morati da uzimam statine? Ukoliko je vaš ukupni holesterol ispod 5 mmol, većina lekara će vam reći da promenite način ishrane. Ako je dosta povišen, možda će vam prepisati statine jer ovi lekovi smanjuju nivo za 20 do 40 procenata, što je značajan pad. Lekari će prepisati statine svakom kod koga su 20 odsto uvećane šanse za nastanak kardiovaskularnog oboljenja u narednih 10 godina. Ali, u svakom slučaju savetovaće promene u režimu ishrane. Koliko samo ishrana može da pomogne? Ishrana može da smanji nivo holesterola za 10 do 20 procenata, što značajno smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Studije pokazuju da je kod prosečne osobe moguće ostvariti smanjenje od 13 odsto. Za neke od nas, to je dovoljno. Koliko vremena treba da počne da deluje? Da biste smanjili holesterol za 20 procenata, morali biste da primenjuje sve zdrave navike u ishrani koje su gore pomenute, najmanje tokom tri meseca. Ukoliko ne vidite promene posle tri meseca, porazgovarajte sa doktorom. Kod nekih osoba, zdrava ishrana nema neki veliki efekat. Kad jednom smanjite holesterol, moraćete čvrsto da se držite pravila o zdravoj ishrani.

Nije tajna da se zdravom ishranom može smanjiti nivo holesterola u krvi. Postoje vrste pića i hrane koje će vam zasigurno u tome pomoći.

Zob je veoma koristan za zdravlje posebno ako se jede ujutro. Dve porcije dnevno smanjuju nivo LDL holesterola za 5,3 posto u samo šest nedelja. Zob sadrži supstancu beta glukan, koji apsorbuje loši holesterol.

Crveno vino ima važan efekat na nivo holesterola. Dve čaše crvenog vina nedeljno će značajno doprineti u njegovom smanjenju.

Losos i masne ribe se takođe preporučuju u ishrani. Losos je bogat omega 3 masnim kiselinama i pravo je čudo prirode kada je u pitanju njegov efekt na zdravlje. Jedenjem lososa se sprečavaju infarkt, moždani udar i visok nivo holesterola. Korisno je jesti sardine i haringe, jer se time povećava nivo dobrog holesterola za 4 posto.

Orasi sadrže mono-nezasićene kiseline i odličan su izvor potrebnih zdravih masti. Orasi su prirodni i nisu hemijski obrađeni, tako da su i zbog toga zdrava i hranjiva opcija u ishrani.

Pasulj je odličan za zdravlje srca. Pola šolje pasulja dodatog u ishranu pomaže u smanjenju nivoa holesterola za 8 posto. Ta količina predstavlja i zadovoljavanje jedne trećine dnevno potrebne količine vlakana.

Čaj sadrži antioksidanse i manje količine kofeina u odnosu na kafu. Jedna šolja kafe sadrži oko 135 mg kofeina, dok na istu količinu sadrži 30 do 40 mg. Čaj štiti kosti i smanjuje nivo LDL holesterola.

Čokolada, posebno crna, bogata je antioksidansima i ima svojstva koja smanjuju holesterol. Takođe, čokolada sprečava oštećenja krvnih sudova, smanjuje i opasnost od ciroze i pucanja krvnih sudova u jetri. Eksperti preporučuju 100 grama čokolade dvnevno. Na taj način se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 21 posto.

Spanać sadrži sastojke koji smanjuju rizik od razvoja bolesti srca, raka i osteoporoze. Količina od tek pola šolje spanaća je dobra prevencija infarkta.

Maslinovo ulje ima mnogo korisnih svojstava. Sadrži mono-nezasićene masne kiseline koje smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, a da pri tome ne smanjuju nivo dobrog holesterola.

Како да смањите холестерол Са Ова природна супстанца
Јун 29, 2013 Здравље
871Емаил маил
Како да смањите холестерол Са Ова природна супстанца


Шта се дешава када се ниво лошег холестерола не иду доле, чак и после узимања лекова? Можда је време да размислите о узимању фитостероле - природни холестерол из биљака. Овај чланак ће открити како они помажу да се снизи лош холестерол, што је дневна препоручена доза и који су њихов однос према здравом начину живота.



Многи људи питају да ли постоји савршен метод за смањење холестерола у крви. Очигледно тачан одговор ће бити комбинација неколико ствари заједно: исхране, здравог начина живота, лекова (ако је потребно) и додатака исхрани које помажу нижи ниво холестерола, на пример оне које садрже фитостероле који су природни састојци изведени из биљака.

Многи људи који имају висок ниво холестерола узимате статине који су лекови често прописане од стране лекара да помогне нижи ниво холестерола у крви. Док су они ефикасни, они могу да изазову нежељене ефекте, као што су болови у мишићима, бол у стомаку, мучнина и / или повраћање, вртоглавица, тешкоће на спавање, пролив или затвор и више.

Шта су фитостероли?

Фитостероли су слични у својој хемијској структури холестерола, али они се не производе у људском телу ћелије, а њихов једини извор је храна конзумирамо. Можете их наћи у веома малим количинама у воћу и поврћу, орасима и бадемима, а у већим количинама на неколико врста житарица (пшеница, раж) и уља (као што је сусамово уље).

Како раде?

Фитостероле инхибирају холестерола апсорпцију из црева и на тај начин смањују ниво лошег холестерола (ЛДЛ). Студија испитује ефикасност фитостероли су показала да као додатак исхрани, они могу смањити ЛДЛ до 15%. Поред тога, узимајући фитостероле са статинима (лекови који се користе у снижавању нивоа холестерола) изазвао додатно смањење од 10% у поређењу са нивоима ЛДЛ статинима третманом само.

Ко је погодан да их узме?

Фитостероли могу одговарати људима са граничних нивоа ЛДЛ, који још увек не примају лекове за лечење своје нивое холестерола, а заинтересовани су за лечење своје ЛДЛ природно. Такође су погодни за особе које примају лекове за снижавање холестерола, али не успевају да постигну жељене нивое холестерола упркос узимању лекова. Фитостероли се сматрају безбедним за употребу, чак и за дијабетичаре. У сваком случају, требало би да консултују свог лекара пре узимања их.

Шта је дневна препоручена доза?

Студије показују да типичан западни исхрана садржи око 150 мг до 350 мг дневно фитостероли. Према светским здравственим организацијама, препоручује доза је око 2 грама дневно.

Фитостероли смањи холестерол, али не спречавају болести срца

Важно је напоменути да иако студије су показале да су фитостероли смањене ЛДЛ нивое, студије нису показали смањење у срчаним догађајима или смањења морталитета изазване болести срца и васкуларне болести због узимање фитостероле.

Истраживачи су подигли забринутост да због сличности између фитостерола и холестерола, може бити да фитостероли могу сами да изазове атеросклерозу као холестерола. Међутим пошто интестинална апсорпција фитостерола је веома занемарљив, ризик је веома низак.

Фитостероли допуњује Вс. храна

У исхрани индустрији постоји неколико додатака исхрани који садрже фитостероле. Неки садрже само фитостероле, док остатак садржи друга једињења, као што су омега-3. Проблем је да постоји дебата о делотворности фитостероли додатака. Неки истраживачи верују да фитостероли налазе у неким додатака не могу бити ефикасна у снижавању холестерола ако није правилно припремљени од стране произвођача, док фитостероле налазе у храни, су биолошки активни и да ће бити више користи у снижавању холестерола. Више студија ће бити потребно да подржи ову тврдњу.

У сваком случају, фитостероли додаци се сматрају безбедним за употребу са неколико споредних ефеката. Они могу, ако се користи за дуго времена, изазвати смањење у апсорпцију витамина растворљивих у мастима, као што су витамин А, Д, Е, и К. је могуће да се спречи смањење ових витамина узимајући мулти-витамина не близу узимање фитостероле, или можете да конзумирате храну богату овим витаминима као што су наранџастим поврћем, авокадо, семенке и орахе. Поред тога, постоји је ретка болест се зове ситостеролемиа и то болест се карактерише повећаном апсорпције фитостероли из црева у крвоток. У том случају требало би да избегавате узимање фитостероле.

Ако желите да укључите фитостероле у ​​вашој исхрани, конзумирају здраву храну, укључујући језграсто воће, терен ланеног семена, житарица, поврћа и воћа.