МЕДИЦИНСКЕ БИЉКЕ и њихова употреба

Фитотерапија, тј. Лечење путем употребе лековитог биља, практикује се већ хиљадама година. Природа нам преко биљака нуди лекове за лечење многих болести и здравствених проблема. Дрвеће, жбуње и биље користе многи травари, али и фармацеутска индрустија у изради многих лекова који су на природној бази.


Међутим, битно је да будете обазриви приликом коришћења лековитог биља, јер иако лековито биље поседује многе предности за здравље, није препоручљиво да сами себи одређујете дијагнозу и терапију. Увек се прво консултујте са стручњаком, пре него што се одлучите за фитотерапију. Према томе, у овом тексту пронаћи ћете у које сврхе се употребљава лековито биље, али не и дозе и начин примене.

У наставку текста прочитајте које су то медицинске биљке, које се веома често употребљавају у лечењу разних здравствених проблема.

Најчешће употребљивано медицинске биљке

-Акант (Лат. Ацантхус моллис) - назива се још и траторак, медвеђа стопа, попанак. Садржи танине и слуз, користи се за зарастање рана, и има ублажавајуће дејство. Употребљава се за лечење ангине и лакше дијареје, а за спољашњу употребу код убода инсеката, опекотина и модрица.

-Алоја (Лат. Алое барбаденсис миллер) - користи се за зацељење рана и опекотина. Има лаксативно дејство, а користи се иу козметици за израду препарата за негу коже.

-амерички Гинсенг (лат. Панак куинкуефолиус) - спречава стрес и лечи лакше прехладе. Служи за побољшавање меморије.

-Анис (Лат. Пимпинелла анисум) - у великим количинама може бити отрован. У медицинске сврхе користи се за отклањање гасова и надутости. Хипократ, отац медицине, препоручивао је анис за болести респираторних органа, тачније за отклањање густог секрета који отежава дисање.

-Авокадо (Лат. Персеа америцана) - семенке и кора плода авокада садрже лековите састојке који су ефикасни у лечењу коже и инфекција дигестивног тракта.

-бела Слачице (лат. Брассица алба) - користи се као лаксатив и против стомачне киселине. Помаже код болова у мишићима.

-Бели Лук (лат. Аллиум сативум) - лековита биљка која се вековима користи у медицинске сврхе. Може бити користан у снижавању холестерола, високог крвног притиска и за искашљавање. Уколико се свакодневно употребљава, може побољшати имуни систем, тако да је идеалан за борбу против вируса и бактерија.

-Бели Слез (лат. Алтхаеа оффициналис) - користи се за искашљавање, дијареју и упалу мокраћних канала.

-Блажени Чкаљ (лат. Цардо санто) - поседује контрацептивно и антиканцерогено дејство. Препоручује се за болести срца и јетре, и за лечење инфекција.

-Боквица (Лат. Плантаго Мајор) - постоји доста врста боквице, али све имају слична дејства, међу којима и антиупално. Користи се за лечење уједа змије. Садржи материје које згрушавају крв, тако да се не препоручује особама које су склоне формирању тромба.

-Босиљак (Лат.Оцимум басилицум) - у стоматологији може се искористити као локални анестетик. Осим тога, употребљава се код мучнине, гасова и дизентерије. Такође је користан и за прављење раствора за испирање косе, уколико желите да имате лепу и здраву косу.

-Бундева (Лат. Цуцурбита пепо) - семенке бундеве користе се за лечење цревних паразита. Уништавају глисте, али не оштећују зид црева нити цревну флору.

-Врбена (Лат. Вербена оффициналис) - назива се и жељезарка, љутовница. Користи се као седатив, диуретик, афродизијак и за лечење гихта.

-Дивизма (Лат. Вербасцум тхапсус) - служи за искашљавање и за ублажавање бронхитиса и астме. Користи се за негу коже и за отклањање брадавица.

-Еукалиптус (Лат. Еуцалиптус глобулус) - познат по својој ароми, еукалиптус се користи за прављење чајева, инхалације на воденој пари, сирупа и таблета за ублажавање прехладе, кашља, астме и бронхитиса.

-Жалфија (Лат. Салвиа оффициналис) - користи се за отклањање гасова и надутости, за прекомерно знојење, нервозу и за дезинфекцију рана.

-зовем (Лат. Самбуцус нигра) - користи се за лечење прехладе, за израду сирупа за кашаљ, за ублажавање прекомерног знојења и као благи лаксатив.

-Јасика (Лат. Популус тремулоидес) - ова лековита биљка садржи састојке сличне аспирину. Користи се за снижавање температуре, за ублажавање лакших болова и мањих упала.

-Камилица (Лат. Матрицариа цхамомилла) - има умирујуће и антиупално дејство. Користи се за лечење артритиса и грчева у стомаку.

-Коприва (Лат. Уртица диоица) - у козметици се користи за израду природних шампона за јачање косе и против перути. Идеална је за особе које болују од анемије, а такође ублажава и многе упале.

-Купина (Лат. Рубус фрутицосус) - помаже код благе дијареје и користи се за лечење инфекција уста. Јако је здрава за особе које су анемичне (малокрвне).

-ЛАН (Лат. Линум уситатиссимум) - део ове биљке који се највише користи су семенке. Ланено семе се употребљава за лечење чирева и опекотина. Такође се користи као лаксатив и за ублажавање иритација слузокоже унутрашњих органа.

-Лаванда (Лат. Лавандула оффициналис) - биљка изузетног мириса која има широку примену у медицини. Етерично уље лаванде користи се као седатив, антиспазмодик и као средство за ублажавање стреса.

-Ловор (Лат. Лурус нобилис) - етерично уље ловора користи се за дезинфекцију лакших повреда, упалних процеса на кожи, за лечење модрица и болова у зглобовима.

-Луцерка (Лат. Медицаго сатива) - користи се за исхрану јер је богата хранљивим састојцима. Верује се да може излечити канцер, али то још увек није потврђено. Такође се у облику чаја користи за отклањање лошег задаха.

-МАРИХУАНА (Лат. Цаннабис сатива) - садржи супстанце које изазивају узбуђење и еуфорију, али такође ублажава бол и делује као седатив. У многим земљама сматра се нелегалном дрогом.

-Матичњак (Лат. Мелисса оффициналис) - чај од листова матичњака користи се за лечење прехладе, повишене температуре и главобоље. Ублажава менструалне тегобе и иритиран стомак.

-Нана (Лат. Ментха пиперита) - користи се за производњу многих лековитих производа са антисептичким и анестетске дејством.

-Невен (Лат. Цалендула оффициналис) - смањује упалне процесе на кожи, поспешује зарастање рана, чирева и опекотина. Подмлађује кожу и смањује појаву бора. Идеалан је за негу суве и осетљиве коже. Ако се конзумира у облику чаја, лечи гастритис и упалне процесе у органима за варење.

-Оригано (Лат. Ориганум вулгаре) - користи се као диуретик и за побољшавање варења.

-Поточарка (Лат. Настуртиум оффицинале) - садржи хранљиве састојке, па се користи за исхрану. Препоручује се за отклањање нервозе и лечење реуматизма. Недавна истраживања показују да поточарка може смањити ризик од појаве рака дојке.

-Раставић (Лат. Екуисетум робустум) - назива се још и коњски реп, преслица, шуткавац. Користи се за заустављање лакшег крварења и за инфекције усне дупље. Такође се може користити као диуретик, а помаже иу отклањању целулита.

-Рицинус (Лат. Рицинус цоммунис) - употребљава се као врло ефикасан лаксатив. Због свог омекшавајућег дејства користи се за израду многих козметичких производа за негу косе и коже.

-Рузмарин (Лат. Росмаринус оффициналис) - користи се за ублажавање кашља, потамњивање косе и као средство за давање ароме. Такође, побеђује ћелавост.

-Тимијан (Лат. Тхимус вулгарис) - користи се за лечење гљивица и бактерија. Ефикасан је за атлетско стопало.

-Хајдучка Трава (лат. Ацхиллеа миллефолиум) - користи се за превијање рана, за упалу желуца, за проблем са бубрезима и јетром. Лечи хронични гастритис, отклања, затвор, гасове и надутост.

-Хмељ (Лат. Хумулус лупулус) - највише се користи због свог умирујућег дејства, иу производњи пива. Користан је и за негу косе.

-Христово Цвеће (лат. Пассифлора инцарната) - назива се такође и пасифлора, Исусов венац. Користи се као седатив, аналгетик и за ублажавање менструалних болова.

-Црни Слез (лат. Малва силвестрис) - користи се за ублажавање иритација на кожи.

-Шипак (Лат. Роса цанина) - познат и под називом дивља ружа. Цветови и листови ове биљке се користе као лаксатив, а за спољашњу употребу служи за зарастање рана и санирање повреда. Плод шипка је богат витаминима, тако да се може користити за јачање организма.