Kineska tradicionalna medicina

Mnogi ljudi se u današnje, savremeno doba odlučuju za lečenje tradicionalnom medicinom. Ohrabruje podatak da metode tradicionalne medicine i novih holističkih pristupa počinju da budu deo integrativnog pristupa u lečenju. Čak, šta više, postaju metoda izbora u očuvanju i poboljšanju zdravlja.Mnogi narodi su uspeli da sačuvaju od zaborava načine lečenja i očuvanja zdravlja, koje danas ubrajamo u tradicionalnu medicinu. Jedna od najpoznatijih i najviše zastupljenih je tradicionalna kineska medicina.

tradicionalna kineska medicina

Osnovne oblasti koje obuhvata i izučava tradicionalna kineska medicina su: akupunktura, moksibustija, kinesko bilje i biljne formule, tuina (kineska masaža), nutricionizam ( pravilna ishrana), Qi Gong i dodatnie tehnike: medicinsko kupiranje, Guasha.

Metode tradicionalne kineske medicine se primenjuju unazad više od 5000 godina. Značajno su zastupljene i u zapadnom pristupu lečenja, kao samostalna ili dopunska procedura.

Za razliku od pristupa zapadne medicne, koja leči simptome (alopatska medicina), metode kineske tradicionalne medicine imaju sveobuhvatni, tzv.holistički, pristup.

Abstraktni koncept kineske tradicionalne medicine je unutar filozofskog okvira taoizma. Prihvataju se tradicionalne postavke: princip Jin-Jang, princip pet elemenata, teorija substanci, sistem kanala, sistem organa, anatomija, fiziologija i patofiziologija kanala i organa, dijagnostički principi, sindromi disfunkcije i tradicionalna propedevtika. Time nije isključen naučni metod.

Kineska tradicionalna medicina govori o postojanju energije qi, koja pokreće sve procese u ljudskom telu i prirodi.

Kvantna medicina naučno dokazuje postojanje entiteta energije, koji se manifestuje kao elektromagnetni talasi visoke i niske frekvence.

Putem propuštanja laserskog zraka kroz kožu, potvrđeno je postojanje akupunkturnih kanala. Poznavanje osnovnih principa tradicionalne kineske medicine je osnov za primenu novih holističkih postupaka u oblasti kvantne medicine.

U Kini, zapadna i tradicionalna medicina imaju potpuno isti status (lekar kineske tradicionalne medicine ne mora da bude i lekar zapadne medicine).

U Srbiji, tradicionalna kineska medicina je priznata u okviru tradicionalne, komplementarne, odnosno alternativne medicine.

*****************************************************************************************************************************

Kineska tradicionalna medicina: 5 pravila ishrane za dug život i odlično zdravlje
Hrana koja greje i koja hladi, 5 ključnih ukusa za zdrav jelovnik i 70 odsto sitosti kao zlatno pravilo - glavni su elementi tradicionalne kineske ishrane predstavljene u knjizi "Drevna mudrost, moderna kuhinja: istočnjački recepti za zdravlje, isceljenje i dug život"...

Prema načelima tradicionalne kineske medicine, čovek bi trebalo da odlazi na spavanje pre ponoći, odmara onoliko koliko radi i hrani se balansirano, namirnicama koje sezonski dolaze i potiču sa podneblja na kojem živi...

Tradicionalna kineska medicina ima holistički pristup, što znači da se osobama obraća pojedinačno - ne generalizuje problem, jeftina je i, u izvesnom smislu, lakša od zapadne medicine, budući da služi kao "preventivni pravilnik" o svakodnevnom ritualu negovanja duha i tela. Tradicionalni oblici lečenja drevne kineske civilazacije i dalje važe za alternativni pristup, iako je od strane Svetske zdravstvene organizacije zvanično priznata kao grana medicine.

Kineski i ruski isceljitelji preporučuju aluminijumsku foliju za ublažavanje bolova...

Pisac i urednik Mika Ono u svojoj knjizi "Ancient Wisdom, Modern Kitchen: Recipes from the East for Health, Healing and Long Life", pisala je o drevnoj kineskoj medicini, u saradnji sa stručnjacima iz ove oblasti.

Ovo je pet jednostavnih saveta o ishrani o kojoj je pisala Mika Ono:

1. Lepota je u balansiranoj ishrani.

Na Zapadu je "normalno" eliminisati određenu grupu namirnica, naročito masti i ugljene hidrate, ili održavati svoju ishranu na svega nekoliko istih stvari. Još gora situacija nastaje kada su te jednolične stvari - brza hrana, ili samo meso, uz izbegavanje povrća i voća punih vitamina i minerala. Tradicionalna kineska medicina se zalaže za raznovrsnu ishranu, jer nijedna namirnica nije "štetna" po vaše zdravlje ili figuru, ali je treba konzumirati u optimalnoj meri. 
Konzumirate određene namirnice kad im je vreme...
Jedna kineska poslovica glasi: "Kiselo, slatko, gorko, ljuto - sve mora da se proba". Hrana se, između ostalog, koristi da uspostavi ravnotežu između pojedinca i njegovih/njenih prirodnih ciklusa, kao i segmenata životnog okruženja. Vodite računa i da konzumirate određene namirnice "kad im je vreme", odnosno sezona, te kada su sveže i neprerađene.

2. Vodite računa o temperaturi hrane.

Radi poboljšanja ravnoteže celog organizma, tradicionalna kineska medicina savetuje da oni koji imaju tendenciju da jedu hladnu hranu i pikantne začine - tu naviku zamene konzumacijom toplih namirnica i blažih dodataka jelu. Ovo se ne odnosi samo na "fizičku temperaturu" hrane, već i na njeno dejstvo na organizam (na primer, kapi znoja koje cure dok jedete kari, navodi Oko). Na toplijem kraju spektra hrane nalaze se: đumbir, čili papričice, cimet, kurkuma, oraščići, praziluk i orasi. Tople namirnice su naročito pogodne tokom zime. Slično tome, ljudima koji imaju tendenciju da jedu vruću hranu ili rade i borave u jako toplom okruženju, savetuje se da konzumiraju hranu koja "pripada hladnijem kraju" spektra, a to su: hladna nana, citrusi, tofu, mleko, zelena salata, celer, krastavac i paradajz.

3. Na trpezi treba da vlada šarenilo na trpezi.

Nevezano za slatke i slane šarene spacijelitete čije su boje dobijene veštačkim putem, u svetu prirodnih namirnica, tradicionalna kineska medicina uči ljude kako da konzumiraju hranu raznih boja: ljubičasta - patlidžan, crvena - paradajz, zelena - spanać, narandžasta - šargarepa, žuta - limun... Vodeći računa o ovom izobilju "u bojama duge", kineska terapija transformiše ono što se na Zapadu često svrstava u dve kategorija: voće i povrće, posmatrajući ih kompleksnije.

Naučne studije su povezale fitohemikalije u boji biljnih namirnica sa zdravim efektima. Na primer, crveni paradajz, paprika i lubenica sadrže likopen (povezan sa prevencijom raka), narandžasta i žuta voća kao što su tikva, šargarepa i kajsija poseduju beta karoten (može da smanji rizik od raka i srčanih bolesti), beli i crni luk sadrže niz sulfida (u borbi protiv bakterija i raka, a za jačanje imunog sistema).

4. Sirova hrana nije uvek bolja od termički obrađene.

Pod pretpostavkom da birate prirodnu, uglavnom organsku hranu, tradicionalna kineska medicina preporučuje drugačiji pristup u kuhinji. Prema ovom predanju, hladna, sirova hrana poput salata je posebno teško za probavu i treba je jesti umereno. Kuvana hrana se smatra izuzetno korisnom za svakoga ko se zbog neke bolesti oseća slabašno, u trudnoći ili poodmaklom dobu, jer termička obrada može pomoći oslobađanju hranljivih materija i olakšavanju njihove apsorpcije.

5. Jedite dok niste 70 procenata siti.

Istočnoazijska tradicija u svemu naglašava umerenost, te ključ za zdravlje i dugovečnost nije samo u raznim vrstama hrane, već i u količini. Kineska poslovica kaže: "Za dug život, jedite dok ne budete 70 odsto siti", a sličnu krilaticu imaju i Japanci imaju sličnu maksimu, premda se kod njih broje procenata odnosi na 80. Prejedanje je nepotrebno opterećivanje organizma, naročito digestivnih organa.