Подели
Народни називи: бела имела - имела - лепак - лијепак - мела - омела - омеље - виск - Висца.
Бела имела
Опис биљке: имела је једна од најзанимљивијих лековитих биљака. Она је једна од малобројних биљака која не расте из земље, него успева на читавом низу домаћег дрвећа, аи на грмовима.
Бела имела
Имела се делимично сматра полунаметник, јер од домаћина одузима само воду и неорганске материје. Неки је, напротив, називају потпуним наметником јер сматрају да од домаћина одузима и органске материје. По трећој претпоставци имела није полунамелник ни потпуни паразит, него однос између имеле и биљке домаћина представља заједнички живот (симбиоза); имела не само да живи од домаћина, него домаћину зими уступа, као зимзелена биљка, асимилиране материје. У сваком случају је имела предмет даљих истраживања. Искуство, међутим, показује да постоји дубока међусобна зависност између имеле и домаћина, јер имела доводи домаћина до одумирања, но и имела пропада, ако настањено дрво одумре. Имела, пак, треба биљку домаћина за животно потребну заједницу - јер семе имеле неће проклијати ни у води, ни у земљи.
Имела је мали, готово округли грм, рашљасти разграњен те се појављује на гранама дрвећа, причвршћен вертикално на грану, са стране и одоздо. Рашљасте гране и гранчице имеле имају жуто-зелену кору. Зимзелени листови су кожасти, жуто-зелени и обрнуто јајастог облика. Израз "зимзелен" не означава и непролазни век трајања листова, јер они отпадају у јесен друге године па, према томе, остају животно способни током само једне зиме.
Имела је дводомна биљка па постоје, као нпр код врбе, биљке само са мушким или само са женским цветовима. Тучак женског цвијета дигнут је једва пола милиметра, а мушки цветови имају по 4 прашника. Оба су цвета бледо-жуте боје, те развијају нападно нежан мирис који у првом реду примамљује муве које врше опрашивање.
За одржавање имеле брину се и птице, у првом реду кандидијази имелас (Турдус висцоворус) који шири семе. Плод имеле је боба, која је бела, жилава, слузава и лепљива. Та слуз, попут гуме, спречава сушење плода па је свеже и код вишемесечне суше. Птице, које се хране меснатим плодом, радо тару Ијепиво семе о грану или га прогутају. Како је семе тврдо и непробављиво, оно изметом поново буде избачено те се прилепи поново или на грану домаћина или на које друго дрво. Није исправно схватање да је семе имеле само онда клијаво, ако прође кроз црева птице, јер су бројни експерименти доказали да семе, захваљујући својем лепљиве садржају којим се директно причврсти у удубљење гране, исто тако клије и почиње да расте.
Клијући корјенчићи (хаусторији) продиру кроз кору у лико иу део дрвета, те из лика вуку од домаћина знатан део хранљивих сокова. Овог, често изразитог наметника у воћарству, може се искоренити само тако да се одреже грана код нападнутог места јер скидање имеле са гране неће дати потпуне резултате, будући да ће она на том месту поново израсти. Код јачег напада имеле, нарочито на јабуци или крушки, воћка може делимично, аи сасвим, угинути.
Време цветања: крајем феб.-апр., а време сазревања боба септембар-новембар
Мирис и укус: свежи листови имају својствен мирис, док су осушени без мириса. Укус листова и боба је киселкаст, а након тога горак и оштар.
Станиште: имела се појављује у првом реду на тополи, јабуци и јелама, аи на ОМОРИЦА, јаребице, бору, липи, бријесту, врби, јасену, ораху, крушки, шљиви, глогу, љешњаку па чак и на виновој лози. Ретко се сусреће на брези, букви, платани и храсту.
Лековити делови биљке: сабиру се листови (Фолиа Висће) или мање гранчице имеле са листовима (Херба Висће или Стипитес Висће цум фолиис). Сабире се од октобра до средине децембра или у пролеће, мар-апр. Бобе које се употребљавају у народној медицини, сабирају се новембар-фебруар
Лековите и делотворне материја: имела поседује читав низ лековитих супстанци но, иако се управо у новије време имелом темељно бави низ истраживача, нису се могле открити још све лековите материје јер је деловање још неких материја спорно. До сада су утврђене слиједеће лековите материје: још споран гликозид вискалбин, висцин, хлапиву алкалоиди, попут смоле висцифлавин, уз холин и један естер холина и попут дигиталиса делујући твар, супстанца која снижава притисак крви (чисти пиридин), витамин Ц, глукоза, инозит , скроб, масно уље, кисели и неутрални сапонин, олеанолна киселина, стиарин, сирћетна и палмитинска киселина, надаље калцијум, калијум, обилно фосфорне киселине и др
Лековито деловање: мишљења се разилазе јер фармаколошке оцене произлазе већином из експеримената на животињама, а знатна је разлика између фармаколошких експеримената са животињама и примене на болесном човеку. Код већине фармаколошких експеримената са животињама постоје сасвим други предуслови па код примене резултата на човеку могу настати знатно различита здравствена деловања. То пре свега онда, ако се биљна дрога примењује кроз дуже временско раздобље него код експеримената са животињама. Коначно, наука о лековитом биљу оснива се и на вековном искуству, па се ни резултати експеримената на мишевима, пацовима и кунићима не могу трајно преносити на људе. На ту чињеницу мора се увек изнова упозорити код науке о лековитом биљу, па се може донети закључак утјешан, да је упркос негативним експериментима са животињама, управо имела важна лековита биљка за болесног човека.
Из мноштва лековитих деловања имеле треба као прво утврдити да имела изазива повећану размену материја и појачан рад жлезда читавог пробавног апарата. То значи да отклања хроничну зачепљеност са свим неповољним пропратним појавама (осећај пуноће, надимање, сметње у душевном и телесном раду, осећај невољности и др), а отклања и почетке жутице, нормализује непотпуно излучивање жучи, трбушне пљувачне жлезде опет нормално раде, а губе се и узроци настанка шећерне болести.
Имела делује против тзв. болести услед истрошења: овапњење жила и оштећење срца, условљене старошћу. Код сметњи у протоку крви, ако је крвни притисак превисок или пренизак, употребом имеле настаје поново нормализација. Научно је потврђено - пучка медицина је то одавна тврдила - да се ниски или високи крвни притисак, узрокован сметњама у крвотоку, у оба случаја отклања помоћу имеле. Ова привидна супротност лековитости имеле: дизање и снижавање крвног притиска, објашњава се тиме што лековите материје имеле делују тако да се проток крви нормализује, а рад срца ојача што доводи до равнотеже. Наравно да се тиме одстрањују и све пропратне појаве превисоког или прениског крвног притиска, као што су надирање крви у главу, узбуђења, осећаји вртоглавице, главобоље и зујање у ушима.
Побољшање протока крви доноси и код жена нормализовање менструације, отклањају се сметње у материци са често јаким боловима, тако да је Кнеипп имао више него право, када је женама најтоплије препоручивао имелу. Свежи сок из младих гранчица и листова имеле налази и данас примену у лечењу против неплодности жена, ако су узроци неплодности нпр крварење, или отеченост материце или бели цвет. Не мање лековито делује имела код накнадних крварења у време бабиња, а њоме се лечи и крварење из плућа и повраћање крви. Неки су аутори (др Карл Антон Касс) у новије време и клинички утврдили изричито лековиту моћ имеле у деловању против рака, а потврђено је, коначно, уз антинеуралгично деловање и деловање на смиривање крварења и изричито антикарциноматозно деловање.
У припремању чаја од имеле предност има тзв. хладни начин јер се грејањем смањује лековитост имеле. Ако се пије дневна количина од 3 шољице, тада се одједном припрема чај за те 3 шољице и то тако, да се 6 чајних кашика листова имеле стави на мочење у 3 шољице хладне воде кроз 6-8 сати. Ако се тај хладни препарат припрема увече и, ако га се остави преко ноћи да одстоји, може се ујутро слиједећег дана чај оцедити и током дана полако пити без шећера. Појединачне бобе имеле могу бити у чају, али не од имеле која расте на храсту.
Бобе имеле пучка медицина употребљава за спољну примену. За припрему свежег сока од имеле узимају се само младе гранчице и листови. Након сабирања попрскају се хладном водом и, кад се вода упила у гранчице и листове, истијеште. Од истијештеног сока узимају се дневно 2-4 чајне кашике. Есенције имеле много се примењују у хомеопатском лечењу, па у ту сврху постоје већ готови препарати који се могу набавити тамо где се примењује тај начин лечења.
Примена у пучкој медицини: у народној медицини је од давнине имела била средство за умирење нерава те се препоручивала код падавице. Новија истраживања доказују да падавица има разне узроке, међу осталим и сметње желудачно-пробавног тракта. Ако је тако, имела има пуну примену! Није искључено да, уколико падавица има своје узроке у узбуђењу централног нервног система, иу том случају имела има повољан утицај.
Имела је врло поуздана и код дечјих грчева. Она је најбоље средство код обољења изазваних прекомерном функцијом штитне жлезде. Чај од имеле врло је добар код свих унутрашњих крварења: крварења из плућа, носа и материце. У овим случајевима се препоручује чајна мешавина са пољском преслицом (бр. 55).
Чај за жене: најпре се припреми хладни препарат од 4 чајне кашике лишћа имеле за 1 шољицу, те се након 6-8 сати процеди. Након тога се припреми чајни опарак од по 1 кашике вркуте (бр. 6) и хајдучке траве (бр. 1) за 2 шољице чаја. Кад су те 2 шољице чаја припремљене, улије се у њих хладно припремљени чај од имеле те се та чајна мешавина пије током дана незаслађена. Ова се чајна кура примењује 1-2 недеље.
Чај за умирење код хистерије и великог кашља: припреми се 1 шољица чаја од имеле на хладан начин. Након што је чај припремљен, улију се у њега 2 шољице чаја од жалфије (бр. 132), припремљеног као чајни опарак и охлађеног до топлоте за пиће. Од ове се чајне мешавине пије према потреби, незаслађено иу гутљајима.
Чајна мешавина код зачепљења жила: припрема се 1 шољица чаја од имеле на хладан начин, па му се примијеша шољица топлог чаја од хајдучке траве (бр. 1). Ова се чајна мешавина пије незаслађена иу гутљајима, према потреби, током дана кроз дуже време.
Чајна мешавина код падавице: најпре се припреми хладним путем чај од 3 чајне кашике листова имеле, 1 чајне кашике боба имеле за 1 шољу чаја. Затим се припреми опарак од чајне мешавине која се састоји од 1 чајне кашике корена на божура (бр. 183) и 1 чајне кашике цветова наранџе, за количину од 2 шољице. Када је чајни опарак зрео за пиће, оба се чаја измешају и пију у гутљајима У пучкој се медицини са успехом лечи поленска кијавица ушмркавањем чаја од имеле.
Код проширених вена, промрзлина и чирева на Гњато не могу се довољно препоручити топле купатилу оболелих места чајем од имеле. Код проширених вена стављају се редовно облози од имелиног чаја. Против ноћног мокрења, белог цвета и отечене материце, пије се редовно чај од имеле. Код хладних ногу, због слабе циркулације крви, припремају се топле купатилу са листовима и бобама имеле.
Децу треба упозорити да не једу Имелине бобе!
Примена у лечењу животиња: лишће имеле врло је здрава храна за овце и краве те га врло лакомо једу. Код крава не само да се повисује млечност, него и животиње изгледају здравије. Бобе треба одстранити! Код неплодности домаћих животиња примењује се хладно припремљен чај од имеле и то као дневно пиће кроз 1-2 недеље.
Из мита и историје имеле: имела је спомињана у митологији многих народа што значи да су јој стари народи поклањали велику пажњу. И грчка митологија је проткана догађајима везаним уз имелу, па су тако гране имеле имале моћ да за Енеја отворе врата подземља. Зимзеленост имеле одражава наду у повратак пролећа, па се имела сматра оснивачем новог живота. Још од прастарих времена пучка медицина имелом лечи неплодност код људи и животиња, па се још и данас на неким сељачким економијама грана имеле веже на воћна стабла, како би према старом предању, воћке у идућој години обилније родиле. Теофраст, Диоскурид и други антички лекари и природњака, увек су најтачније описивали имелу, аи Плиније је опширно описао веровања о имели код старих Германа и Друида.
У свим билинарским књигама средњег века налазе се упозорења на имелу, па тако код Хилдегарде, Парацелсуса, Маттиолија, Хиеронимуса Боцка, Леонхарда Фуцхса и др У 1729. години изашла је својеврсна брошура енглеског лекара ЦОЛБАТХ о имели, а опширно се том необичном биљком бавио и Хуфеланд. Многобројни лекари, биолози и ботаничари покушавају и надаље истражити живот и лековиту моћ ове биљке, но већ је и до данас наука много тога објаснила.
Напомена: чести паразит на храсту је љепак европски - Лорантхус еуропаеус Л., који нема зимзелених листова, а плодови су му изразито жути. Та се врста имеле не сабира у лековите сврхе.
Нема коментара:
Постави коментар